Borba Info Vesti
Američki predsednik poslednjih meseci ponovo je u centru pažnje međunarodne javnosti, ali ne zbog mirovnih inicijativa o kojima je ranije govorio, već zbog sve oštrije spoljnopolitičke retorike. Iako je više puta isticao da želi da bude upamćen kao lider koji donosi stabilnost i okončava sukobe, najnoviji potezi i poruke iz Vašingtona otvaraju pitanje da li se američka strategija kreće u potpuno suprotnom pravcu.
Prema navodima više medija, predsednik je ranije pokazivao interesovanje za dobijanje Nobelove nagrade za mir, verujući da bi diplomatski iskoraci mogli da mu obezbede međunarodno priznanje.
Međutim, kako tvrde pojedini izvori, ta ambicija sada je stavljena po strani. Umesto insistiranja na mirovnim inicijativama, fokus je preusmeren na odlučnije delovanje u skladu sa, kako se navodi, američkim nacionalnim interesima.
U tom kontekstu pominje se i navodno pismo upućeno norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu, u kojem je predsednik poručio da više neće razmišljati o simboličnim priznanjima, već o konkretnim potezima. Iako sadržaj tog pisma nije zvanično potvrđen, politički ton koji dolazi iz Bele kuće ukazuje na promenu prioriteta.
Posle zaoštravanja odnosa sa Iranom i Venecuelom, nova tačka interesovanja američke administracije, prema pisanju magazina The Atlantic, mogla bi da bude Kuba.
Navodi se da je predsednik 27. februara otvoreno govorio o mogućnosti „prijateljskog preuzimanja“ ove ostrvske države sa oko 11 miliona stanovnika. Ta formulacija izazvala je burne reakcije, kako u regionu, tako i šire, jer podseća na istorijski osetljive odnose dve zemlje.
Dodatnu pažnju privukla je informacija da državni sekretar Marko Rubio, koji ima kubanske korene, navodno vodi razgovore na visokom nivou sa predstavnicima Havane o potencijalnom sporazumu. Iako detalji tih kontakata nisu objavljeni, sama činjenica da se pominju nezvanični kanali komunikacije govori o složenosti situacije.
Portal “Axios” objavio je i da Rubio održava kontakte sa Raulom Giljermom Rodrigesom Kastrom, unukom bivšeg predsednika Raula Kastra. Ta vest dodatno je podgrejala spekulacije o mogućim političkim promenama na Kubi, naročito imajući u vidu dugogodišnje tenzije između dve države.
Predsednik je u više navrata ukazivao na tešku ekonomsku situaciju na Kubi, tvrdeći da se zemlja suočava sa ozbiljnim nestašicama i finansijskim problemima.
U svojim izjavama ocenio je da je postkastrov sistem oslabljen i da bi dalja destabilizacija mogla otvoriti prostor za promene. Takve ocene, međutim, izazivaju polemike, jer kritičari smatraju da bi agresivniji pristup mogao dovesti do dodatne nestabilnosti u regionu.
Autor teksta u The Atlantic opisuje planove američkog lidera kao „grandiozne“, ističući da je istovremeno suprotstavljanje Iranu, Venecueli i Kubi ranije smatrano gotovo nezamislivim.
U tom kontekstu podseća se na nedavne vojne akcije protiv Irana, kao i na pravne postupke protiv venecuelanskog rukovodstva, koji su, prema tvrdnjama pojedinih analitičara, deo šire strategije pritiska.
Vašingtonski zvaničnici, govoreći anonimno, naveli su da bi naredni potezi mogli biti „velikih razmera i lični“, što je dodatno podstaklo nagađanja o namerama Bele kuće. Predsednik, prema tim izvorima, veruje da ima priliku da učini ono na šta se njegovi prethodnici nisu usudili, te da radikalnim potezima preoblikuje političku mapu zapadne hemisfere.
Ambicija da ostavi snažan istorijski trag jasno je vidljiva i u poređenjima sa bivšim predsednicima poput Ronalda Regana, Dzimija Kartera i Ričarda Niksona. Aktuelni lider, kako se navodi, smatra da bi uspeh u rešavanju dugotrajnih sporova mogao da ga uzdigne iznad njih u političkom nasleđu.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li bi takav pristup doneo stabilnost ili bi produbio postojeće podele. Dok pristalice tvrde da je reč o odlučnoj politici koja štiti nacionalne interese, protivnici upozoravaju da bi niz paralelnih konflikata mogao iscrpeti resurse i povećati globalne tenzije.
U trenutku kada se svet suočava sa brojnim bezbednosnim izazovima, svaka nova inicijativa Vašingtona pažljivo se prati. Da li će najavljeni potezi prema Kubi zaista predstavljati prekretnicu ili tek nastavak dugogodišnje politike pritiska, pokazaće naredni meseci.
