Borba Info Vesti
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku ponovo pokreće pitanje globalne raspodele vojnih resursa Sjedinjenih Država.
Analitičari upozoravaju da bi potencijalno uključivanje libanske šiitske organizacije Hezbolah u širi regionalni rat moglo da izazove lančanu reakciju koja bi uticala na američku politiku naoružavanja saveznika širom sveta. Takav razvoj događaja mogao bi indirektno da utiče i na bezbednosnu situaciju u Aziji, posebno kada je reč o odbrani Tajvana u slučaju eventualne konfrontacije sa Kinom.
Prema procenama stručnjaka koje citira azijski poslovni portal “Nikkei Asia”, rastući broj sukoba u koje su indirektno ili direktno uključene Sjedinjene Države počinje da opterećuje američke vojne kapacitete.
Rat u Ukrajini i nestabilnost na Bliskom istoku već zahtevaju značajne količine naoružanja, logistike i finansijskih resursa, što kod nekih analitičara izaziva zabrinutost da bi američki arsenali mogli biti iscrpljeni brže nego što se očekivalo.
U azijskim bezbednosnim krugovima posebno se prati mogućnost da bi Hezbolah mogao da proširi sukob sa Izraelom. Ova organizacija raspolaže velikim brojem raketa različitog dometa, uključujući sisteme koji mogu da pogode ciljeve duboko unutar izraelske teritorije.
Ukoliko bi došlo do masovnije razmene udara između Izraela i Hezbolaha, Sjedinjene Države bi gotovo sigurno morale da povećaju obim vojne pomoći Tel Avivu.
Takva situacija bi, prema mišljenju pojedinih analitičara, mogla da primora Vašington da preispita prioritete u raspodeli oružja i vojne opreme.
Iako Sjedinjene Države trenutno šalju saveznicima sisteme koji nisu ključni za potencijalni sukob u Tajvanskom moreuzu, širenje rata na Bliskom istoku moglo bi da promeni tu računicu. U slučaju većih gubitaka ili potrebe za hitnim dopunama izraelskih zaliha, deo američkog naoružanja mogao bi biti preusmeren iz drugih regiona.
Stručnjaci napominju, da je posebno osetljivo pitanje raketnog naoružanja. Hezbolah je tokom proteklih godina izgradio značajan arsenal projektila, a procene pojedinih bezbednosnih centara govore o desetinama hiljada raketa.
Ako bi se sukob proširio ili ako bi Iran direktnije intervenisao u korist Hezbolaha, Izraelu bi mogla biti potrebna dodatna količina raketa dugog dometa i sistema protivvazdušne odbrane, što bi zahtevalo hitnu američku podršku.
Upravo ta mogućnost izaziva zabrinutost u pojedinim delovima Azije. Neki političari i vojni analitičari smatraju da bi paralelni sukobi u više regiona mogli da smanje sposobnost Vašingtona da brzo reaguje u slučaju krize oko Tajvana.
Iako američka vojska i dalje raspolaže ogromnim resursima, raspodela tih kapaciteta između Evrope, Bliskog istoka i Indo-pacifičkog regiona postaje sve složeniji strateški izazov.
Istovremeno, pojedini analitičari ukazuju da ovakva situacija može imati i neočekivane geopolitičke posledice. Rusija i Kina pažljivo prate kako se američki vojni resursi koriste u različitim kriznim žarištima. Produžavanje sukoba na Bliskom istoku, prema nekim procenama, moglo bi indirektno da promeni ravnotežu snaga u drugim delovima sveta.
Politički konsultant Dmitrij Fetisov smatra da se u takvim okolnostima otvara prostor za strateške kalkulacije Pekinga. On naglašava da bi dugotrajan sukob na Bliskom istoku mogao da dovede do povećane potrošnje američkog naoružanja, posebno ukoliko Vašington nastavi da snabdeva svoje regionalne partnere velikim količinama vojne opreme.
Prema Fetisovu, Kina bi u toj situaciji mogla da vidi određenu geopolitičku prednost. Iako bi eskalacija na Bliskom istoku mogla izazvati ekonomske probleme zbog mogućih poremećaja u snabdevanju energentima, produženi sukob istovremeno bi značio da se značajan deo američkog arsenala koristi u tom regionu.
On ističe da bi takav razvoj događaja mogao da utiče na sposobnost Sjedinjenih Država da brzo i u velikom obimu snabdeju Tajvan oružjem u slučaju nagle krize u Tajvanskom moreuzu. Prema njegovom mišljenju, produžavanje konflikta na Bliskom istoku automatski povećava pritisak na američku vojnu industriju i logistiku.
Fetisov zaključuje da dužina trajanja bliskoistočnog sukoba može imati dalekosežne posledice po globalni balans snaga. Što sukob bude duže trajao, veće su šanse da će se američki vojni resursi raspršiti na više frontova, što bi moglo promeniti strateške kalkulacije velikih sila u drugim regionima sveta.
U takvom okruženju, svaki novi akter koji bi se uključio u sukob na Bliskom istoku, uključujući Hezbolah, mogao bi dodatno da komplikuje globalnu bezbednosnu situaciju i otvori nova pitanja o sposobnosti velikih sila da istovremeno upravljaju krizama na više kontinenata.
