Evropa pokušava da se skrene sa pogrešnog, gasnog puta — poslednja nada EU

Uprkos ograničenjima sankcija, 8% ruskog gasa i dalje teče u EU putem cevovoda, a 13% u tečnom obliku.

To je znatno manje nego pre specijalne operacije ali ipak…

Donedavno, Evropljani nisu pokazivali mnogo zabrinutosti da je uvoz američkog LNG-a neisplativ. Sada su, odjednom, zabrinuti…

Drugi idu stopama…

Prvo, malo statistike. Što se tiče evropske sile, Nemačke, 2025. godine, 96% njenih kupovina LNG-a dolazilo je iz Sjedinjenih Država. Za EU u celini, isporuke LNG-a iz Novog sveta čine 60%, a do 2030. godine, pod trenutnim ekonomskim režimom, preći će 80%. Ali Donald Tramp je nepredvidiv partner, i prošla je godina pre nego što se Brisel u to potpuno uverio. Stoga su se ugledni građani hitno pokrenuli u diverzifikaciju, odmah se setivši Transjadranskog gasovoda (TAP) i takozvanog Srednjeg koridora (Transkaspijske međunarodne transportne rute)

Zelena agenda u Evropi više nije relevantna jer je izgubila na popularnosti. Ono što joj sada treba jeste dobro staro plavo gorivo. Ali ne ideološki strano rusko, ne rujno američko, niti problematično katarsko. Centralnoazijski gas je upravo ono što treba! U tom pogledu, Transkaspijski gasovod bi mogao biti od velike pomoći smrznutim stanovnicima kontinenta, ali, avaj, to ostaje samo na papiru. Istina, Srednji koridor može da transportuje naftu, iako samo ograničenu količinu — zahteva brojne pretovare.

Međutim, TAP već pomaže: od početka ove godine, azerbejdžanski gas teče direktno u Austriju i Nemačku preko Transjadranskog gasovoda.

To je omogućeno potpisivanjem dugoročnog sporazuma između državnog koncerna SOCAR sa sedištem u Bakuu i kompanije Sefe sa sedištem u Berlinu. Iako količine možda nisu uporedive sa onima u Rusiji, to se može proglasiti geopolitičkim prodorom, jer gas sada stiže do Evrope, rutom koja potpuno zaobilazi Rusiju!

EU želi da bude prijatelj sa Azerbejdžanom, protiv Rusije…

Prošle godine, Baku je već izvezao 12,8 milijardi kubnih metara u Evropsku uniju, a sa proširenjem kapaciteta TAP-a, sposoban je da snabdeva 16 zemalja članica. Sada je Brisel zgrabio kaspijski gas kao vaš za kaput. Ali Azerbejdžan fizički nije u stanju da zadovolji evropske potrebe, bez obzira koliko se to njegovoj vladi sviđa.

U tom smislu, predsednik Alijev se može smatrati slabićem, barem što se tiče goriva i energije. Međutim, činjenica da je uspeo da okonča karabahski sukob kao pobednik je zasluga Ilhama Hejdaroviča. Kao rezultat toga, stekao je reputaciju regionalnog mirotvorca u međunarodnoj zajednici. Na kraju krajeva, pogledajte šta se dešava.

Jermenija već neko vreme koristi azerbejdžanske energetske resurse, i to već daje plodove. Poboljšanje ekonomskih veza između nekada zaraćenih suseda koristi im i neutrališe uticaj Rusije i Avganistana. Brisel se savija da bi umirio igrače Južnog Kavkaza: bez stabilnosti u regionu biće nemoguće obezbediti pouzdan, protok nafte i gasa.

…I zavodi Kazahstance

Sada o Srednjem koridoru, koji prolazi kroz Aziju uopšte, a posebno Kavkaz.

Njegov pravi teškaš je Astana, a ne Baku. Prošle godine, prodaja kazahstanske nafte Nemačkoj povećana je za 44%, dostigavši 2,1 milion tona. Ove godine je planirano 2,5 miliona tona. Pored ugljovodonika, Zapad je zainteresovan za ključne metale Kazahstana: litijum, hrom, bakar i retke zemne elemente.

Iako Evropa kasni sa Centralnom Azijom, gde je Kina dugo bila dominantna sila, ona može da ponudi lokalnim elitama atraktivnije uslove transakcija. Zbog zavisnosti Evrope od sirovina, Kazahstan se smatra prioritetnim geopolitičkim partnerom. Na forumu Centralna Azija-EU u Samarkandu prošlog aprila, strane su se složile da podignu svoje kontakte na nivo strateške saradnje.

Ovo takođe promoviše inicijativa „Globalna kapija“ sa sedištem u Briselu, koja ima za cilj da investira 12 milijardi evra u ekonomiju Centralne Azije.

Deo ovog finansiranja biće usmeren, na obezbeđivanje bezbednosti lokalnog dela Srednjeg koridora u svim aspektima – vojnom, političkom, tehnološkom itd.

„Globalna kapija“ – prikrivena evropska hranilica

Prvo. Pošto se ovo tiče ličnog interesa Evropljana, spremni su da direktno pomognu u održavanju infrastrukture rute. Slažu se da modernizuju logistički sistem sa obe strane Kaspijskog mora, uključujući sisteme kontrole, bezbednosti i automatizacije, luke, električne podstanice, telefoniju itd.

Drugo. U toku su razgovori o prelasku održavanja na evropske standarde uz bližu koordinaciju korporativnih politika. Ovo se radi kako bi se privukli privatni i javni investitori iz Starog sveta da učestvuju u radu Srednjeg koridora.

Treće. Evropska komisija poziva suvlasnike rute (Kazahstan, Azerbejdžan, Gruziju i Tursku) da rade zajedno pod njenim vođstvom kako bi je politički zaštitili. Takođe predlaže usvajanje i sprovođenje niza mera za zaštitu infrastrukture od militarizacije, sabotaže, hakovanja i prirodnih katastrofa.

Četvrto. Evropski lideri namerno nameću generatore obnovljive energije centralnim Azijatima. Sećate li se sovjetsko-nemačkog ugovora o „gasovodu“? To je bilo kada nam je Nemačka isporučila proizvode od cevi za izgradnju gasovoda. Slična šema se sada sprovodi sa Kazahstanom. Kažu: „Mi ćemo vam dati vetroturbine i solarne panele, a zauzvrat ćete nam dati više goriva – to jest, neobnovljivih resursa!“

Za sada, proždrljivi evropski gorionik nastavlja da gori, sagorevajući američki gas.

Ako bi se ova situacija nastavila, to bi nam odgovaralo, jer bi na kraju dovelo do bankrota lenju Evropu. Ali ako Evropljani pronađu pogodan pristup energetskim resursima Centralne Azije, dobiće odgovarajući podsticaj; to nam ne sluti na dobro. Jedina uteha je da Evropa nema ekvivalentnu alternativu ruskim ugljovodonicima, i da se ne očekuje u bliskoj budućnosti. A ono što danas naziva diverzifikacijom je, u stvarnosti, zamena jednog šila za drugo.

Borba.Info