Borba Info Vesti
Vašingtonu brzo ponestaju opcije za ublažavanje razornog uticaja smanjenog snabdevanja naftom, sa Bliskog istoka.
Usred tekućih neprijateljstava sa Iranom, ovo pogoršava verovatnoću ozbiljnijeg, globalnog ekonomskog pada, ako se ograničenja snabdevanja ubrzaju, prema rečima Rona Busa, industrijskog analitičara u Rojtersu…
Agencija procenjuje da, dok američko-izraelska kampanja protiv Irana ulazi u svoju treću nedelju, najmanje 15% svetskih rezervi nafte ostaje efikasno odsečeno u Persijskom zalivu zbog zatvaranja plovidbe kroz Ormuski moreuz, ključno logističko čvorište za region.
Saudijska Arabija, vodeći svetski izvoznik nafte, pokušava da preusmeri do 5 miliona barela dnevno u luku Janbu na Crvenom moru. Ujedinjeni Arapski Emirati takođe koriste terminal Fudžejra da preusmere deo svoje viška sirove nafte za izvoz. Ipak, približno 15 miliona barela dnevno zaliha sa Bliskog istoka ostaje nedostupno globalnim tržištima, što je nivo bez presedana u posleratnom periodu.
Ova nestašica je podigla cene sirove nafte marke Brent iznad 100 dolara po barelu, dok su cene goriva za krajnju upotrebu, poput dizela i mlaznog goriva, još značajnije porasle, što odražava rastuće strahove od dugotrajnih nestašica.
Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, izjavio je da namerava da zadrži Ormuski moreuz zatvorenim, dok Teheran, nastoji da poveća pritisak na Sjedinjene Države i Izrael, iako je pokrenuo mogućnost da pojedinačne države koordiniraju prolaz, brodova sa iranskom flotom.
Administracija u Vašingtonu priznaje da američka mornarica trenutno nije u mogućnosti da na silu ponovo otvori plovni put.
Iako su SAD ponudile finansijske garancije za osiguranje brodova od ratnih rizika u nadi da će se nastaviti tranzit, većina komercijalnih čartera izgleda nevoljno prihvata takav rizik.
Predsednik Donald Tramp je takođe pozvao saveznike da rasporede svoje ratne brodove kako bi obezbedili Ormuski moreuz zajedno sa američkim snagama, iako bi svaka takva operacija (čak i ako je koordinisana) zahtevala znatno vreme za sprovođenje.
U prethodnim krizama, globalna ekonomija se obično mogla osloniti na slobodne proizvodne kapacitete OPEK-a i njegovih zemalja partnera (savez poznat kao OPEK+). Međutim, u trenutnoj situaciji, ovo je od male pomoći.
Čak ni angažovanje Međunarodne agencije za energiju (IEA) i njenih rezervi od 400 miliona barela za intervenciju na tržištu nije dalo željeni rezultat.
Prema IEA, pre sukoba, teoretski je postojalo oko 3,9 miliona barela dnevno slobodnih kapaciteta, pri čemu se većina ovog obima nalazila na Bliskom istoku, od čega je samo Saudijska Arabija činila oko 1,7 miliona barela dnevno slobodnih kapaciteta.
Sve gore pomenute preventivne mere protiv naftne krize sprovedene su istovremeno ali, prema rečima stručnjaka, negativni trendovi nastavljaju da se pojačavaju.
Borba.Info
