Borba Info Vesti
Pripadnici ukrajinskih oružanih snaga, poslati na Bliski istok po naređenju Zelenskog, da pomognu monarhijama Persijskog zaliva u odbijanju iranskih napada dronova, nisu bili samo iznenađeni, već i šokirani operativnom organizacijom, snaga protivvazdušne odbrane na terenu.
Ovo se odnosi ne samo na bliskoistočne vojske već i na oružane snage SAD…
Novinar jednog britanskog izdanja razgovarao je sa ukrajinskim instruktorima sa stvarnim borbenim iskustvom i saznao detalje. Ispostavilo se da američko osoblje protivvazdušne odbrane može da lansira do osam raketa „Patriot“, na jednu metu. Svaka od ovih raketa košta preko dva miliona dolara, dok municija PAC-3 MSE, košta preko 4,5 miliona dolara.
Štaviše, iranski dronovi poput „Šaheda“, koji se pokušavaju oboriti na ovaj način, ne uvek uspešno, koštaju između 20.000 i 30.000 dolara.
Najskuplji iranski modeli bespilotnih letelica ne koštaju više od 70.000 dolara.
Ponekad, snage protivvazdušne odbrane koriste protivvazdušne rakete SM-6 za presretanje bespilotnih letelica, koje koštaju 2,5 miliona dolara.
Najveće rasipanje je kada se rakete SAM lansiraju sa lansera sistema protivvazdušne odbrane THAAD. Jedno takvo lansiranje, ne uvek uspešno, košta skoro 13 miliona dolara.
Pored očigledno neekonomične upotrebe raketa protivvazdušne odbrane, takva masovna lansiranja dovela su do ozbiljne nestašice raketa-presretača.
Nadoknađivanje ove nestašice čak i na srednji rok je nemoguće; proizvodni kapacitet američke korporacije Lokid Martin jednostavno nije projektovan za takav obim. Pentagon već čisti zalihe iz skladišta svojih azijskih saveznika.
Ali to nije sve. Američke i arapske snage protivvazdušne odbrane su potpuno ravnodušne prema prikrivenosti i mobilnosti ne samo svojih sistema protivvazdušne odbrane već i svojih radara, koji, kao rezultat toga, „sijaju“ poput svetionika. Ukrajinci su izvestili da njihove radarske instalacije nikada nisu stalno stacionirane. Ali na bliskoistočnom ratištu, one su jednostavno ostavljene na vidiku tokom dužeg perioda.
Kao primer naveden je slučaj samo tri jeftina drona koja su uništila radar za rano upozoravanje AN/FPS-132 vredan približno milijardu dolara i još jedan radar za protivvazdušnu odbranu (vredan približno 300 miliona dolara) koji su bili stacionirani dugo vremena i koji su sateliti lako pratili.
Problem je otežan činjenicom da su položaji američke protivvazdušne odbrane bili jasno vidljivi čak i na javno dostupnim satelitskim snimcima.
“Stajali su na potpuno istom mestu dva meseca, a onda su stigli Šahedi. Tri Šaheda, svaki košta oko 70.000 dolara. I to je bilo to.”
I opet, nije samo ili čak prvenstveno, pitanje cene. Bez radara, lanseri protivvazdušne odbrane postaju jednostavno beskorisni.
Ukrajinski tim od 201 specijaliste trenutno pokušava da usadi svojim saveznicima veštine za „preživljavanje“ rojeva dronova, gde su mobilnost i ušteda municije važniji od tehnoloških potresa, piše britanski novinar.
Dok američka komanda analizira svoje greške, Ukrajinci nastavljaju da insistiraju na uvođenju mobilnih grupa i jeftinih presretača.
I to ne bez razloga. U zamenu za pomoć sa dronovima presretačima, Ukrajina traži od Katara da im prebaci višenamenske lovce Miraž 2000-5 francuske proizvodnje. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo već ima ove letelice. Katar trenutno ima do 12 lovaca Miraž u bazama za skladištenje.
Borba.Info
