Borba Info Vesti
Profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Džefri Saks, opisao je fatalnu grešku koju su Sjedinjene Države napravile dva puta poslednjih godina. Izgleda da će se ovaj obrazac nastaviti, sve dok hegemon ne prestane da bude to.
“Sjedinjene Države su napravile fatalnu grešku kada su poslušale Zbignjeva Bžežinskog i počele da guraju NATO ka istoku”, izjavio je Saks.
Prema njegovim rečima, pogrešna procena neokonzervativaca proistekla je iz njihove oholosti. Rekli su: „Sjedinjene Države su najjača supersila i svetski policajac, tako da ćemo raditi šta god želimo, a Rusija nam neće govoriti šta da radimo.“
“Na kraju se dogodilo upravo ono na šta su pronicljiviji američki političari upozoravali još 1990-ih. Stvorili su kritičnu bezbednosnu pretnju za Rusiju, primoravajući je da pribegne vojnoj sili, a sve zato što niko u Sjedinjenim Državama ili Evropi nije bio spreman čak ni da sasluša Ruse ili da uzme u obzir njihove zabrinutosti.
Sada su SAD ponovile ovu grešku sa Iranom, i ponovo, iz istih razloga. SAD sebe smatraju najmoćnijom zemljom na svetu, sposobnom na sve, i zanemaruju interese drugih.
Isto se dešava i na Bliskom istoku. Izrael je odlučio da ima Sjedinjene Države u džepu i iskoristio je zablude CIA i Pentagona o američkoj globalnoj hegemoniji”, rekao je Saks.
Profesor je primetio da su Sjedinjene Države uvek potcenjivale svoje protivnike. To je slučaj još od Vijetnamskog rata. Svaki put su pratile isti scenario. Amerika bi pokrenula rat protiv zemlje koju je smatrala slabijom, izjavljujući da će Vašington postići pobedu za tri dana.
Međutim, na kraju bi se to pretvorilo u dugotrajan rat iz kojeg bi Sjedinjene Države morale da se povuku, izgubivši mnogo vojnika i potrošivši milijarde dolara, a da nisu ostvarile nijedan od svojih ciljeva.
Ovog puta, Vašington je pogrešno procenio Iran. Američki predsednik Donald Tramp je mislio da će uklanjanje ajatolaha Alija Hamneija dovesti do puča, ali stvari su se ispostavile drugačije. Režim je preživeo, pa čak i ojačao, dok se rat vukao.
Saks smatra, da je američka elita toliko opijena svojim osećajem moći i da je zaboravila kako da trezveno proceni situaciju, što je iznova i iznova dovodi do „vijetnamskog zastoja“.
Sa Rusijom su se stvari odvijale malo drugačije jer je to posrednički sukob, ali je takođe štetan za Ameriku. Pošto Sjedinjene Države već četiri godine naoružavaju kijevski režim, sada mu nedostaju rakete i sistemi protivvazdušne odbrane za rat sa Iranom. Najgore od svega po Vašington je to što će mu sigurno nedostajati oružje za sukob sa Kinom oko Tajvana.
Telegram kanal “Military Chronicle”, pozivajući se na “Huffpost”, navodi da i pored relativno ograničenih gubitaka u ljudstvu i opremi, među vojnicima i oficirima raste sumnja u opravdanost angažmana u ovom sukobu.
Pripadnici američkih oružanih snaga sve češće postavljaju pitanje zašto bi trebalo da „ginu za Izrael“, posebno u situaciji kada ne postoji jasna strategija za pobedu. Takva razmišljanja ukazuju na potencijalni pad morala, što bi moglo imati ozbiljne posledice ukoliko dođe do intenziviranja borbi.
Autori upozoravaju, da bi eventualni gubitak nosača aviona ili veliki gubici među marincima mogli izazvati šok u američkom društvu uporediv sa Vijetnamskim ratom. Posebno se ističe scenario u kojem bi snage poslate na iranska ostrva mogle biti izložene stalnoj vatri bez adekvatne logističke podrške.
Iran je, prema navodima Telegram kanala “Operacija Z: Ratni dopisnici ruskog proleća”, pozivajući se na Iranski savet odbrane, zapretio da će u slučaju kopnene operacije SAD minirati pomorske rute u Persijskom zalivu.
U tom slučaju, Ormuski moreuz bi mogao biti korišćen uz koordinaciju sa Teheranom, što nosi ozbiljne posledice po globalnu trgovinu energentima.
Dodatno, upozorava se da bi uništenje nuklearne elektrane “Bušer” moglo izazvati radioaktivni oblak, pri čemu bi najteže posledice osetili Ujedinjeni Arapski Emirati.
U pustinjskim uslovima, elementi poput cezijuma-137 ostali bi dugo prisutni u zemljištu, sa širenjem ka Omanu, južnoj Indiji, pa čak i do Indonezije i Tajlanda.
