Borba Info Vesti
Skot Riter: „Izrael i SAD su već shvatili da je promena režima u Iranu nemoguća. Iranska vlada će preživeti ovaj sukob. Stoga žele da nanesu dugoročnu štetu sposobnosti Irana da proizvodi gas, naftu i energiju i da od toga ostvaruje prihode. Ovo je početak jedne od najvećih grešaka. Stvaraju se uslovi za globalnu katastrofu“
* Bivši analitičar CIA Lari Džonson: „Mogli bismo da pobedimo Iran samo ako bismo izgubili milion ljudi, ako bismo pretrpeli neprihvatljivo velike gubitke i u žrtvama i u opremi. Mislim da američki narod definitivno nema hrabrosti za to. A Iran neće igrati po našim pravilima. Iran neće odustati od Ormuskog moreuza samo zato što to SAD i Izrael žele. Ne, boriće se dok efikasno ne postignu kapitulaciju Izraela i SAD“
* Tokom američkog iskrcavanja na Ivo Džimu 1945. godine, poginuo je svaki treći marinac. Čak i da sada pogine svaki deseti – gubici bi bili u hiljadama. Pre iskrcavanja na Ivo Džimu, američka mornarica i vazduhoplovstvo su granatirali i bombardovali ostrvo sa njegovom šačicom branilaca devet (!) meseci, a Japanci nisu imali spoljnu pomoć, za razliku od Iranaca, koji imaju celu zemlju iza sebe
__________________________________________________________________
Iran je – spremajući se za moguću američko-izraelsku kopnenu operaciju – mobilizovao milion rezervista.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo: „Ako SAD pokušaju da zauzmu ostrvo Hark, odgovor će biti bez presedana. Spremni smo za takav scenario.“
Iran je četiri puta veći od Iraka i geografski potpuno drugačiji.
Amerikanci ponosno tvrde da su u Iranu već sve uništili, ali je njihova nevolja u tome što se glavne vojne snage i kapaciteti te zemlje nalaze duboko ispod slojeva stena.
Iranska regularna vojska je do početka američko-izraelske agresije brojala 350.000 ljudi, snage Korpusa čuvara islamske rebolucije 190.000-220.000, a paravojne snage Basidž 90.000 aktivnih pripadnika plus 600.000 rezervista.
Nova mobilizacija nije, međutim, jedini razlog što su povodom daljeg razvoja situacije skeptični i svetski poznati američki vojni eksperti.
Udari Sjedinjenih Država i Izraela po Iranu mogu izazvati globalnu katastrofu, ocenio je Skot Riter koji je bio i inspektor UN za naoružanje u Iraku:
„Izrael i SAD su već shvatili da je promena režima u Iranu nemoguća; iranska vlada će preživeti ovaj sukob. Stoga sada pokušavaju da iranske vlasti i sve što kontrolišu gurnu u siromaštvo. Žele da nanesu dugoročnu štetu sposobnosti Irana da proizvodi gas, naftu i energiju i da od toga ostvaruje prihode. Stoga verujem da je ovo početak jedne od najvećih grešaka. <…> Stvaraju se uslovi za globalnu katastrofu“.
Prema Riteru, Iran bi trebalo da primeni još strožije restriktivne mere:
„Iran ima kontrolu. Iran sam odlučuje ko može da prođe kroz Ormuski moreuz. A sada Iranci treba da odluče da niko ne sme da prođe kroz Ormuski moreuz. Niko“.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu norveškom profesoru Glenu Dizenu, rekao je da Sjedinjene Države nemaju resurse da nanesu strateški poraz Iranu i da bi Vašington poraz Teherana morao da plati milionom američkih života:
„Zapad veruje da može da zastraši Irance i da ih natera da nešto urade. Mislimo da imamo vojnu moć da ih pobedimo. Ali, nemamo! Mogli bismo da pobedimo Iran samo ako bismo izgubili milion ljudi, ako bismo pretrpeli neprihvatljivo velike gubitke i u žrtvama i u opremi. Mislim da američki narod definitivno nema hrabrosti za to“.
Američka invazija na Ivo Džimu
Po Džonsonovom mišljenju, sve je povezano i sa odbijanjem Irana da napravi bilo kakve ustupke:
„Postoji samo jedan problem. Iran neće igrati po našim pravilima. Iran neće odustati od Ormuskog moreuza samo zato što to SAD i Izrael žele. Ne, boriće se dok efikasno ne postignu kapitulaciju Izraela i SAD. Iranu je potrebna apsolutna garancija da nikada više neće biti napadnut. Iran je nepokolebljiv po tom pitanju“.
NBC News je objavio: „Pentagon istražuje mogućnost sprovođenja ograničenih kopnenih operacija u Iranu koje ne bi zahtevale trupe uporedive sa invazijama na Irak i Avganistan. Konkretnije, radi uspostavljanja kontrole nad lukama i nekim iranskim ostrvima i radi zauzimanja naftnih postrojenja i zaštite brodarstva u Ormuskom moreuzu, kao i o specijalnoj operaciji za uklanjanje visoko obogaćenog uranijuma“.
Iranska obala duž Ormuskog moreuza je duga preko 200 kilometara i sa svakog njenog, dronovi i rakete mogu se lansirati na brodove koji prolaze, čak i ako neka ostrva vrve neprijateljskim vojnicima.
A Iran može da ugrozi moreuz i sa bilo kog mesta na svojoj teritoriji.
Hrabri američki vojni kontingent na bilo kom ostrvu predstavljao bi savršenu metu za bilo šta, plus sama ostrva se verovatno sada miniraju i pripremaju da prime svoje „počasne goste“.
Centralna komanda SAD (CENTCOM) priznala je da bi njenim ekspedicionim snagama bila potrebna brojčana prednost od 6 prema 1 da bi se iskrcali na iransku obalu.
Tokom američkog iskrcavanja na Ivo Džimu 1945. godine, poginuo je svaki treći marinac. Čak i da sada pogine svaki deseti – gubici bi bili u hiljadama.
Pre iskrcavanja na Ivo Džimu, američka mornarica i vazduhoplovstvo su granatirali i bombardovali ostrvo sa njegovom šačicom branilaca devet (!) meseci, a Japanci nisu imali spoljnu pomoć, za razliku od Iranaca, koji imaju celu zemlju iza sebe.
