Borba Info Vesti
Postoje indicije da je na pojedinim delovima fronta formirana višekilometarska zona koja je gotovo potpuno napuštena. Prema izjavama sagovornika uključenih u analizu situacije, razlozi za to leže u sve intenzivnijoj upotrebi bespilotnih letelica.
Kako se navodi, protivnička strana danas raspolaže većim brojem dronova nego 2025. godine, ali nije reč samo o kvantitetu, već i o značajnom unapređenju njihovih sposobnosti, uključujući domet, preciznost i dubinu delovanja.
O ovoj temi govorilo se i u emisiji „Mi smo u toku“ na ruskoj televiziji Cargrad, gde je voditeljka Elena Afonina razgovarala sa komandantom odreda BARS-13 Aleksejem Kabanovim, koji se nedavno vratio sa linije kontakta. U razgovoru je posebno naglašeno da se rat na terenu sve više pretvara u tehnološki sukob, u kojem bespilotne letelice imaju ključnu ulogu.
Voditeljka je otvorila pitanje koje se sve češće postavlja u javnosti – da li su obe strane ušle u fazu rata iscrpljivanja i kako se u takvim uslovima uopšte može voditi borba. Posebno je istaknuto da su dronovi praktično preuzeli kontrolu nad bojnim poljem, menjajući način na koji se operacije planiraju i izvode.
Prema rečima Kabanova, takozvana „siva zona“ – prostor u kojem je kretanje izuzetno rizično zbog stalnog nadzora iz vazduha – kontinuirano se širi. On je objasnio da se radi o teritoriji gde vojnici ne mogu da se kreću bez stalne opasnosti od otkrivanja i napada, što značajno otežava logistiku i koordinaciju na terenu.
„U suštini, rat je sada tehnološki“, rekao je Kabanov, naglašavajući da je fokus na sredstvima za vazdušno izviđanje i dejstvo, ali i na sistemima sa kopna koji podržavaju takve operacije. On je priznao da, prema njegovom mišljenju, postoji zaostatak u odnosu na protivničke kapacitete, posebno kada je reč o kontroli niskog vazdušnog prostora.
Kao jedan od ključnih problema naveo je nedostatak savremenih izviđačkih dronova, poput modela „Mavic“, koji se smatraju standardom u ovoj vrsti operacija.
Prema njegovim rečima, protivnička strana koristi naprednije verzije sa unapređenim softverom i performansama, dok se na drugoj strani i dalje koriste stariji modeli, često popravljani i prilagođavani u improvizovanim uslovima.
Kabanov je naglasio da se veliki deo opreme nabavlja putem neformalnih kanala, što dodatno komplikuje situaciju.
„Sve što stigne mora da se doradi, programira i prilagodi“, rekao je, dodajući da taj posao često obavljaju volonteri i entuzijasti, a ne državne strukture. Prema njegovim rečima, bespilotne letelice tipa FPV i dalje se ne tretiraju kao potrošni materijal, već kao resurs koji zahteva pažljivo upravljanje.
U razgovoru je podsetio i na početne faze operacije, kada, kako tvrdi, jedinice nisu dobijale dronove iz federalnog budžeta. Čak i kada bi ih bilo, radilo se o uređajima koji su rezultat improvizacije, a ne sistemske proizvodnje.
Afonina je ukazala na ranije apsurdne situacije, kada se od operatera zahtevalo da vrate korišćene dronove ili njihove delove, bez obzira na ishod misije. Kabanov je potvrdio da su takve prakse postojale, što dodatno oslikava nivo organizacionih izazova u tom periodu.
Govoreći o protivničkim kapacitetima, Kabanov je istakao da na drugoj strani postoje motivisani i odlučni borci, koji, uprkos umoru, nastavljaju da održavaju visok nivo operativnosti. On je naveo da protivnik raspolaže rezervama i da redovno obnavlja svoje snage, što se, prema njegovim rečima, jasno vidi kroz cikluse aktivnosti na frontu.
„Dešava se da dođe do zatišja koje traje nekoliko dana, sa manjim brojem letova i aktivnosti, a zatim naglo dolazi do intenziviranja“, objasnio je. Prema njegovom mišljenju, to ukazuje na organizovano obnavljanje resursa i pripremu za nove operacije.
Posebno se osvrnuo na situaciju u Kupjansku, koju je opisao kao „veliku glavobolju“. On je kritikovao tendenciju da se u javnosti iznose optimistični izveštaji bez realne osnove, naglašavajući da je stanje na terenu i dalje složeno i teško.
„Žurimo da pravimo izveštaje bez stvarne osnove“, rekao je, dodajući da takav pristup može dovesti do pogrešnog razumevanja situacije. Prema njegovim rečima, ratovi se dobijaju tehnološkim probojima, ali takav iskorak, kako tvrdi, za sada nije ostvaren.
U emisiji je otvorena i tema individualnog herojstva na frontu. Kao primer naveden je slučaj Sergeja Jaraševa, dvadesetogodišnjeg vojnika koji je, prema dostupnim informacijama, 68 dana držao položaj i prenosio podatke o kretanju protivničkih snaga.
Kabanov je potvrdio da takvi slučajevi nisu izolovani i naveo primer vojnika iz svoje jedinice koji je sam držao poziciju 50 dana, održavajući komunikaciju isključivo putem radio veze. „Teško je čoveku, ali to je unutrašnji stav“, rekao je, ističući da rat otkriva različite karakterne osobine kod ljudi.
On je dodao da vojnici koji su se suočili sa neposrednom opasnošću često menjaju način komunikacije i postaju direktniji. „Govore istinu kakva jeste, a to se ne dopada svima“, rekao je.
U završnom delu razgovora dotaknuto je i pitanje percepcije nepravde među vojnicima i civilima. Povod za to bilo je pismo gledaoca koji je ukazao na razliku između onih koji učestvuju u borbama i onih koji žive u inostranstvu.
Kabanov je priznao da takav osećaj postoji, ali da u uslovima svakodnevnih borbi nema mnogo prostora za razmišljanje o tome. „Neprijatno je, ali nema vremena da se fokusiramo na to“, rekao je, dodajući da postoje pojedinci koji, prema njegovim rečima, uživaju u luksuzu dok drugi učestvuju u sukobu.
Na pitanje da li se na frontu dešavaju čuda, Kabanov je odgovorio potvrdno, navodeći primere vojnika koji su preživeli u gotovo bezizlaznim situacijama. Opisao je slučaj borca koji je, uprkos potpunom okruženju i teškim uslovima, uspeo da se izvuče i ponovo uspostavi kontakt sa jedinicom.
„Rat je test vašeg anđela čuvara“, zaključio je, naglašavajući nepredvidivost i ekstremne uslove u kojima se vojnici nalaze.
Ukupno gledano, sagovornici su se saglasili da se priroda sukoba značajno promenila i da tehnologija, pre svega bespilotne letelice, igra ključnu ulogu u određivanju dinamike na terenu. Istovremeno, istaknuto je da, uprkos tehnološkom napretku, ljudski faktor i dalje ostaje presudan u mnogim situacijama na frontu.
