Borba Info Vesti
Veliki sukob na Bliskom istoku, za koji pojedini analitičari smatraju da su ga pokrenuli Donald Tramp i Benjamin Netanjahu, mogao bi imati dalekosežne i izuzetno teške posledice po ceo region.
Prema oceni Jevgenija Semibratova, zamenika direktora Instituta za strateške studije i prognoze pri Univerzitetu RUDN, postoji realna opasnost da eskalacija dovede do scenarija koji bi Bliski istok pretvorio u zonu nalik „Černobilju“.
Semibratov upozorava da je trenutna eskalacija znatno opasnija nego što to sugerišu čak i najpesimističnije prognoze. Kako navodi, ključni okidač za naglo pogoršanje situacije mogao bi biti pokušaj zauzimanja ili uništenja iranskog ostrva Harg, koje predstavlja glavni naftni terminal te zemlje.
Podseća se da je američki predsednik Donald Tramp ranije isticao interesovanje za kontrolu iranskih energetskih resursa, uključujući i naftu. U tom kontekstu, ostrvo Harg ima poseban značaj, jer je reč o centralnoj tački izvoza iranske nafte, zbog čega se smatra jednim od strateški najvažnijih ciljeva u slučaju vojne operacije.
Ukoliko bi Sjedinjene Američke Države pokušale da ostvare takav scenario, Teheran bi, prema oceni Semibratova, mogao reagovati radikalnim merama. Jedna od mogućnosti jeste brzo miniranje Ormuskog moreuza ili njegovo blokiranje drugim sredstvima, uključujući napade bespilotnim letelicama. Takav potez imao bi ozbiljne posledice po globalno tržište energenata, ali i po bezbednosnu situaciju u regionu.
Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost da bi u slučaju dalje eskalacije moglo doći do direktnih napada između Izraela i Irana na nuklearna postrojenja. Semibratov naglašava da bi takav razvoj događaja predstavljao najgori mogući scenario, čije bi posledice bile katastrofalne.
„Ako uzmemo najgori mogući scenario, za koji se nadam da se neće dogoditi, postoji realna opasnost da Bliski istok postane nenastanjiva zona, nešto poput Černobilja“, izjavio je on u komentaru za portal URA.RU.
U analizi se navodi i da se retorika Donalda Trampa prema Iranu tokom ove godine značajno promenila. Dok je ranije fokus bio na ekonomskom pritisku kroz sankcije, sada su sve češće prisutne otvorene vojne pretnje.
Još u februaru, Tramp je Iranu dao rok od 10 do 15 dana za postizanje novog nuklearnog sporazuma, uz upozorenje da će, u slučaju neuspeha pregovora, biti upotrebljena vojna sila širokih razmera. Krajem istog meseca, 28. februara, došlo je do napada na Iran, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.
U martu je američki predsednik dodatno zaoštrio retoriku, najavljujući mogućnost zauzimanja ostrva Harg kao ključnog izvoznog čvorišta. Tom prilikom je istakao da bi američke trupe mogle da ostanu na toj teritoriji „neko vreme“, što je izazvalo dodatne reakcije i zabrinutost međunarodne javnosti.
Pored toga, Tramp je zapretio da bi u slučaju izostanka mirovnog sporazuma i neotvaranja Ormuskog moreuza mogao narediti uništenje ključne infrastrukture Irana. U te pretnje uključene su elektrane, naftne bušotine, ali i postrojenja za desalinizaciju vode, što bi imalo ozbiljne posledice po civilno stanovništvo.
Ukupna situacija na Bliskom istoku, prema oceni analitičara, ostaje izuzetno nestabilna i podložna naglim promenama. U takvim okolnostima, svaki potez velikih sila ili regionalnih aktera može imati lančane posledice, koje bi mogle prevazići granice regiona i uticati na globalnu bezbednost.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla dovesti do nesagledivih posledica, uključujući i one koje bi trajno promenile geopolitičku mapu Bliskog istoka.
