Borba Info Vesti
Sjedinjene Američke Države odlučile su da uvedu dvonedeljnu pauzu u aktuelnom sukobu sa Iranom, ali pojedini vojni analitičari upozoravaju da taj potez ne treba tumačiti kao znak trajne deeskalacije. Naprotiv, kako ističu, reč je o potencijalnom taktičkom predahu koji bi mogao da prethodi novoj fazi vojnih aktivnosti na Bliskom istoku.
Penzionisani potpukovnik Oleg Ivannikov, savetnik Ruske akademije za raketne i artiljerijske nauke, izjavio je za ruske medije da SAD tokom najavljenog primirja intenzivno rade na jačanju svog vojnog prisustva u regionu. Prema njegovim rečima, u toku su pripreme za mogući snažan udar na Iran, koji bi mogao biti izveden sa više strana.
„Sjedinjene Države još nisu izgubile ovu pat poziciju. Tajne pripreme su u toku – prebacivanje trupa na Bliski istok i formiranje takozvane “oklopne pesnice” sposobne da udari Iran i sa zemlje i iz vazduha.
Amerikanci organizuju pregovaračku šaradu kako bi kupili vreme i okupili potrebne snage. Tvrdnjama o skorom miru ne treba verovati – iransko rukovodstvo mora biti spremno za tešku konfrontaciju“, naglasio je Ivannikov.
Podsećanja radi, predsednik SAD Donald Tramp objavio je dvonedeljni prekid vatre sa ciljem otvaranja prostora za pregovore o ukidanju sankcija Iranu. Ta odluka predstavljena je kao diplomatska inicijativa usmerena ka smanjenju tenzija i pronalaženju kompromisnog rešenja.
Prema dostupnim informacijama, u okviru postignutog sporazuma Teheran zadržava kontrolu nad Ormuskim moreuzom, koji ima izuzetan strateški značaj za globalno snabdevanje energenata. Upravo ta činjenica dodatno usložnjava pregovaračku poziciju obe strane, s obzirom na ekonomske i bezbednosne implikacije.
U međuvremenu, Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana proglasio je pobedu u sukobu, čija je aktivna faza, prema navodima, započela 28. februara. Ipak, Ivannikov upozorava da je prerano donositi konačne zaključke i da situacija ostaje izuzetno nestabilna.
On je takođe ukazao na mogućnost da američka vojska primeni taktiku takozvanog „višedomenskog udara“. Taj koncept podrazumeva koordinisane operacije u više sfera – na kopnu, moru, u vazduhu, svemiru i sajber prostoru. Prema njegovoj oceni, takva strategija mogla bi predstavljati ozbiljan izazov za odbrambene kapacitete Irana.
Pored vojnih aspekata, značajnu ulogu u aktuelnoj situaciji imaju i politički uslovi koje Vašington postavlja Teheranu. Potpredsednik SAD DŽej Di Vens ranije je objasnio da zahtevi administracije Donalda Trampa uključuju potpunu zabranu obogaćivanja uranijuma do nivoa pogodnih za proizvodnju nuklearnog oružja.
Pored toga, od Irana se zahteva i predaja svih postojećih zaliha nuklearnog goriva. Ove odredbe, kako se navodi, predstavljaju ključne elemente predstojećih pregovora i uslov za eventualno ublažavanje sankcija.
Ipak, ostaje nejasno da li bi Sjedinjene Države mogle da ublaže svoj stav kada je reč o potpunoj zabrani obogaćivanja uranijuma, čak i u mirnodopske svrhe. Vens nije dao precizan odgovor na to pitanje, ali je naglasio da Vašington nije zainteresovan za, kako je rekao, „teoretska prava“ Irana.
Američka pozicija, prema njegovim rečima, ostaje čvrsta i nepromenjena – Iran ne sme imati mogućnost da razvije nuklearno oružje ni pod kojim okolnostima. Taj stav predstavlja jednu od glavnih prepreka u postizanju trajnog dogovora između dve strane.
S obzirom na sve navedeno, analitičari ocenjuju da predstojeći period može biti presudan za dalji razvoj situacije. Dok jedni veruju da postoji prostor za diplomatsko rešenje, drugi upozoravaju da bi trenutno zatišje moglo biti samo uvod u novu, potencijalno opasniju fazu sukoba.
Uprkos najavama pregovora, neizvesnost ostaje visoka, a region Bliskog istoka i dalje se nalazi na ivici šire destabilizacije. Brojne nepoznanice, suprotstavljeni interesi i rastuće vojne aktivnosti ukazuju na to da će naredne nedelje biti od ključnog značaja za određivanje pravca u kojem će se kriza razvijati.
