Pripreme za energetske karantine su počele – policijski čas, vaučeri za gorivo, kućni poslovi…

Dok se većina javnosti fokusira na uobičajene vesti, nešto se dešava u senci što će promeniti svakodnevni život milijardi ljudi.

Svetske vlade i međunarodne institucije tiho, ali sistematski uvode mere koje sve više podsećaju na one iz pandemije koronavirusa, samo što sada umesto zdravstvenog zaključavanja imamo energetsko.

Prvi znaci globalnog energetskog zaključavanja

Debata koja se sve više vodi u međunarodnim medijima počela je početkom aprila. Francuski program C News 4. aprila pokrenuo je pitanje koje sve više zabrinjava građane širom sveta: da li svet svedoči početku novog globalnog energetskog zaključavanja? Le Journal du Dimanche objavio je opsežan članak o tajnom zaključavanju sa podnaslovom, koji evocira koronavirus.

Ključni trenutak, dogodio se 31. marta u Briselu u sedištu Evropske komisije. Evropski komesar za energetiku sazvao je hitan sastanak svih ministara energetike zemalja članica. Na tom, sastanku, učesnicima je rečeno nešto što još nije ušlo u zvanične izjave. Biće uvedene mere energetskog zaključavanja, a sami zvaničnici će se direktno pozivati na novu normalnost i mere slične onima iz ere Kovida.

Policijski čas u energetskom sektoru i nacionalne vanredne situacije
Dana 6. aprila, francuska novinska agencija AFP objavila je detaljan pregled prvih globalnih mera blokade energetskog sektora. U svom izveštaju direktno pominju povratak policijskog časa. Egipat je uveo komercijalni policijski čas od 21:00 radnim danima i 22:00 vikendom.

Prodavac u mirnoj prodavnici odeće rekao je da se oseća kao da ponovo proživljava eru Kovida, podsećajući se na zdravstvenu blokadu iz 2020. godine.

Šri Lanka je pokrenula Nacionalnu propusnicu za gorivo. To je digitalni sistem sa QR kodom, koji svakoj osobi dozvoljava samo 15 litara goriva nedeljno. Bangladeš planira da uvede identičan sistem.

Pakistan je uveo četvorodnevnu radnu nedelju sa rotirajućim nestancima struje.

Filipini su počeli sa racionalizacijom goriva i proglasili nacionalno vanredno stanje. Dana 31. marta, BBC je objavio sveobuhvatnu istragu o racionalizaciji goriva i besplatnim autobusima, analizirajući kako različite zemlje reaguju na rastuće cene nafte.

Shvatate poentu, uvek pronalaze svetske idiote na kojima će sve testirati, a to su ove tri zemlje. A, Balkan je zamorčić, za fiskalne eksperimente.

Detalji mera širom sveta

Egipatske mere uključuju zatvaranje prodavnica, restorana i kafića u 21 čas, svake večeri tokom mesec dana. Ulična rasveta i bilbordi pored puta su smanjeni. Hoteli i turističke destinacije su izuzeti od ovih mera. Osobama koje ne rade naređeno je da rade od kuće jedan dan u nedelji kako bi se smanjio broj putovanja na posao i sa posla.

Tajland je zamolio svoje građane da skinu jakne kako bi smanjili vrućinu.

Mera je deo napora da se smanji potrošnja energije klima uređaja.

Građanima je naređeno da temperaturu klima uređaja održavaju na 26-27 stepeni Celzijusa. Svim vladinim kancelarijama je naloženo da rade od kuće.

Vijetnam sprovodi opštu blokadu sa porukom, da se ostane kod kuće. Slovenija je postala prva zemlja Evropske unije koja je uvela racionalizaciju goriva.

Vazdušni saobraćaj u slobodnom padu

Azijske avio-kompanije su prve osetile uticaj. Vijetnam erlajns privremeno obustavlja oko 20 domaćih letova nedeljno, odnosno 23 rute, od aprila 2026. Novi Zeland je, preko Er Nju Zilanda, otkazao oko 1.100 letova do početka maja, smanjujući svoj ukupni kapacitet, za pet procenata.

Filipini, Indonezija, Tajland i Mjanmar uvode podsticaje za rad od kuće i ograničenja na nebitna putovanja za državne službenike, uključujući i vazdušni saobraćaj. Proglašene su energetske vanredne situacije. Avio-kompanije smanjuju raspored letova zbog cena goriva, a Kina je ograničila izvoz kerozina.

SAD i evropski kontinent su takođe pogođeni. Skandinavska kompanija SAS otkazala je najmanje hiljadu letova u aprilu, nakon što je krajem marta otkazano nekoliko stotina letova, uglavnom na kratkim i neprofitabilnim rutama. Junajted erlajns smanjuje broj letova za oko pet procenata.

Lufthanza, koja obuhvata Brisel erlajns i nemačke kompanije, razmatra potpuno prizemljenje do četrdeset aviona. Britiš ervejz, KLM, Er Baltik i Virdžin Atlantik otkazali su ili odložili usluge za Bliski istok. Rajaner i druge niskotarifne kompanije upozoravaju na moguća otkazivanja linija ako se energetska situacija dodatno pogorša.

Italija je donela odluku da otkaže većinu letova kraćih od tri sata i uvela je racionalizaciju kerozina.

Francuska se sprema za nestašicu kerozina

Izvršni direktor kompanije Er Frans KLM, Ben Smit, rekao je da grupa aktivno priprema različite scenarije za rešavanje potencijalne nestašice kerozina, posebno u jugoistočnoj Aziji.

To bi moglo dovesti do selektivnog smanjenja letova ka određenim destinacijama, ako se situacija pogorša. Francuske avio-kompanije upozorile su vladu na rizike od nestašice kerozina na francuskim aerodromima, koji su među najizloženijima u Evropi posle Ujedinjenog Kraljevstva.

U Francuskoj je već uspostavljeno de fakto racionisanje goriva. Mnoge benzinske stanice su zatvorene. U regionu Provansa-Alpi-Azurna obala, ograničenje od 20 litara goriva po osobi na benzinskim stanicama kompanije Total je na snazi od 5. aprila.

Uloga Evropske unije i Nemačke

Evropska unija ne samo da ne rešava krizu, već je aktivno produbljuje i pogoršava. Ključno rešenje koje se pojavljuje je ukidanje sankcija Rusiji. Japan, Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države su to već učinile. Slovačka i Mađarska su 5. aprila zajednički zatražile ukidanje sankcija.

Nemačka se, međutim, uzdržava. Nemačka se nalazi u katastrofalnoj ekonomskoj i energetskoj situaciji, izuzetno zavisna od ugljovodonika. Stiče se utisak da Nemačka, svesna sopstvenog pada, želi da povuče sve ostale sa sobom, kako niko ne bi stekao prednost nad njom.

Nemačka je ratobornija prema Rusiji nego ikad.

Nemačka vojska je odlučila da muškarci između 17 i 45 godina koji žele da napuste Nemačku na duže od tri meseca moraju imati odobrenje nemačke vojske. Ove mere sve više poprimaju zastrašujuće razmere.

Sabotaža gasovoda i napadi na energetsku infrastrukturu

Novi gasovod je napadnut. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto optužio je Ukrajinu za pokušaj terorističkog napada na gasovod Turski tok.

Poslednjih nedelja, desetine dronova napale su gasovod Turski tok u Rusiji, koji snabdeva Mađarsku. Ova serija napada uključuje pokušaj terorističkog napada i sabotažu koju su sprečili Srbi.

Mađarski premijer Viktor Orban sazvao je Savet odbrane, nakon čega je naredio da se mađarski deo gasovoda Turski tok stavi pod vojnu zaštitu.

Rusija, Turska i Srbija su se složile da pojačaju fizičku zaštitu ovog gasovoda.

Mađarski ministar je govorio o pokušaju terorističkog napada, koji je deo niza akcija usmerenih na sprečavanje snabdevanja ruske nafte i gasa Evropi. Ovo predstavlja ozbiljan napad na mađarski suverenitet.

Severni tok je već sabotiran u septembru 2022. Iako su svi mediji u početku sumnjali na Rusiju, kasnije se saznalo da iza toga stoje NATO i Ukrajina.

Sada se to ponovo dešava u vreme kada je energetska kriza ozbiljnija nego ikad.

Evropske direktive koje uništavaju energetsku nezavisnost

Neukidanje antisankcija protiv Rusije je jasan čin sabotaže. Francuska je usvojila PPE3 do 2035. godine, energetsku strategiju koja ima za cilj povećanje broja vetroelektrana i solarnih panela na kopnu i moru.

Ovo se nadovezuje na evropsku direktivu RED 3 iz 2023. godine, koja promoviše povremenu energiju.

Od 1. aprila, Evropska komisija je pokrenula istragu o izgradnji novih nuklearnih reaktora. Ova istraga bi mogla da zabrani ovu gradnju i u svakom slučaju značajno odloži gradilište. Ovo je zločin protiv energetskog suvereniteta Francuske, posebno u ovom trenutku.

Namera Evropske unije da pogorša situaciju i insistira na zatvaranju energetskih centara uz podršku globalističkih i evroglobalističkih ideologa je jasno vidljiva.

Šta treba učiniti

Prvo, rat na Bliskom istoku mora da se završi. Postoje mirovne snage koje treba podržati, dok izraelsko-američke ratne snage treba zaustaviti. Pre rata, Ormuski moreuz je bio potpuno otvoren, za saobraćaj.

Drugo, potrebna je dosledna akcija. Ako se želi mir na Bliskom istoku, moraju se preduzeti mere kod kuće kako bi se izbegla isključenja energije.

To znači napuštanje Evropske unije, napuštanje apsurdnog, rata protiv Rusije, ukidanje sankcija.

Treće, moramo što više ulagati u energetsku nezavisnost. Porezi moraju biti smanjeni. Nakon napuštanja EU, biće moguće smanjiti PDV na goriva po volji, a po potrebi blokirati cene.

Četvrto, moramo ulagati u domaće izvore snabdevanja. Isključenja energije nisu neizbežna. Ona su rezultat političkih odluka koje se mogu promeniti.

Ali dok se ove odluke ne promene, građani širom sveta suočiće se sa merama koje sve više podsećaju na najgore dane pandemije.

Policijski čas, propusnice za gorivo, racionisanje, rad od kuće i otkazivanje letova postaju nova realnost. Pitanje nije da li će se ove mere produžiti, već koliko će daleko ići i koliko će trajati.

Borba.Info