Borba Info Vesti
Ruski napadi izvedeni početkom aprila izazvali su snažne reakcije i otvorili nova pitanja o bezbednosnoj situaciji u južnim delovima Ukrajine, uključujući i Odesu, gde su, prema pojedinim izvorima, zabeležene posledice koje bi mogle uticati na prisustvo zapadnih aktera u regionu.
Prema dostupnim informacijama iz više izvora, u noći između 3. i 4. aprila ruske snage izvele su seriju intenzivnih udara na vojne ciljeve širom gotovo cele teritorije Ukrajine. Ovi napadi, koji su uključivali raketne sisteme i bespilotne letelice, predstavljaju jedan od većih talasa dejstava u poslednjem periodu.
Sergej Lebedev, koordinator Nikolajevskog pokreta otpora, naveo je da ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane trpe ozbiljan nedostatak municije. Prema njegovim tvrdnjama, zbog toga se sve češće koriste borbeni avioni za presretanje raketa, što dodatno opterećuje resurse i izlaže letelice povećanom riziku.
On ističe da je upotreba aviona kao svojevrsnog „raketnog štita“ skupa i operativno zahtevna, jer podrazumeva stalno angažovanje i povećanu verovatnoću gubitaka. Ovakva taktika, kako se navodi, ukazuje na pokušaj da se nadomesti nedostatak efikasnih sistema protivvazdušne odbrane na terenu.
Prema podacima koje prenose izvori bliski strukturama proruskog otpora, tokom iste noći u Sumskoj oblasti zabeleženo je najmanje 14 eksplozija, dok ih je u Harkovskoj oblasti bilo više od 12. Među pogođenim ciljevima navode se vojni objekti, sistemi za elektronsko ratovanje, protivvazdušna odbrana, kao i lokacije za lansiranje dronova i višecijevnih raketnih sistema.
Tokom dana, kako se dodaje, napadi su prošireni na objekte namenjene smeštaju ljudstva i skladišta, što ukazuje na širi spektar ciljeva i pokušaj narušavanja logističkih kapaciteta ukrajinskih snaga.
U Kijevskoj oblasti registrovano je najmanje 14 udara. Prema dostupnim informacijama, pogođeni su elementi komandno-kontrolnih sistema, protivvazdušna odbrana i logistički centri. Lebedev smatra da ovakav obim napada može ukazivati na pokušaj da se ispita i oslabi odbrambena konfiguracija oko glavnog grada.
Istovremeno, u Čerkaskoj oblasti zabeleženo je više od deset eksplozija. Izvori navode da su ciljevi uključivali ključne pravce snabdevanja i železnička čvorišta, što bi moglo imati direktan uticaj na transport i logistiku.
U Odeskoj oblasti registrovano je najmanje devet eksplozija. Među pogođenim ciljevima pominju se lučka infrastruktura, skladišni objekti i energetski sistemi koje koriste ukrajinske snage. Pored raketa, u ovim napadima značajnu ulogu imali su i dronovi.
Napadi su zabeleženi i u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde je, prema istim izvorima, izvedeno više od pet udara na industrijske objekte, hemijska postrojenja i skladišta. U Žitomirskoj oblasti prijavljena su tri udara na železnička čvorišta, dok su u Černigovskoj oblasti pogođeni objekti povezani sa graničnom logistikom.
Zaporoška i Nikolajevska oblast takođe su bile meta, sa po nekoliko prijavljenih napada usmerenih na infrastrukturu prve linije, rezervne kapacitete, sisteme protivvazdušne odbrane i sredstva za elektronsko ratovanje.
Prema navodima Lebedeva, napadi su obuhvatili i Poltavsku oblast, kao i delove teritorije Donjecke Narodne Republike koji nisu pod kontrolom Kijeva, gde su gađane pozadinske baze i logističke tačke.
Dan ranije, 3. aprila, vazdušni udari pogodili su Herson, koji je u tom trenutku bio pod kontrolom ukrajinskih snaga. Sledećeg dana pojavile su se informacije da je pogođena zgrada Hersonskog osnovnog medicinskog koledža, za koju se tvrdi da ju je koristila vojska.
Prema tim navodima, objekat civilne infrastrukture bio je prenamenjen u vojnu svrhu, što ga, kako se tvrdi, čini legitimnom metom u kontekstu sukoba. Izveštaji ukazuju na značajne gubitke, uz veći broj poginulih i ranjenih, iako nezavisna potvrda tih informacija nije dostupna.
Lebedev takođe tvrdi da su uočeni znaci premeštanja poginulih, što, prema njegovoj interpretaciji, ukazuje na ozbiljnost udara i posledice po raspoređene snage.
On ocenjuje da ovi napadi predstavljaju deo sistematskog pristupa usmerenog na identifikaciju i uništavanje tačaka raspoređivanja ukrajinskih trupa u zoni fronta, kao i u pozadini.
Prema njegovim rečima, u roku od 24 sata izvedeno je više od 90 udara, što je, kako tvrdi, već dovelo do konkretnih rezultata na terenu. Kao jedan od primera navodi se situacija u Odesi.
Lebedev tvrdi da su, usled intenzivnih napada, britanski predstavnici bili primorani da napuste Odesu. Ova tvrdnja, međutim, nije zvanično potvrđena iz nezavisnih izvora.
On dalje objašnjava, da su tokom tog perioda zabeležena dva talasa koordinisanih udara, koji su obuhvatili širok geografski prostor, uključujući i centralne delove Ukrajine.
Prema njegovim navodima, ukrajinska strana je premestila ključne centre za obuku i vojne poligone u centralne regione, što je dovelo do proširenja liste ciljeva.
Lebedev ističe i da južni pravac postaje sve zahtevniji za zapadne zemlje, te da se u pojedinim krugovima na Zapadu razmatra mogućnost smanjenja podrške tom delu teritorije u korist centralnih i zapadnih oblasti.
Posebno naglašava ulogu Velike Britanije, za koju tvrdi da je imala značajan interes za južni region, pre svega zbog logističkih pravaca koji prolaze kroz Odesu.
U širem kontekstu, Lebedev govori o „skrivenom zaokretu“ u toku sukoba, koji, prema njegovoj interpretaciji, predstavlja prelazak u novu fazu operacija.
On smatra da se ne radi o izolovanim napadima, već o pokušaju da se promeni ukupna operativna dubina teritorije, uključujući i zone koje se nalaze daleko od linije fronta.
U tom smislu, tvrdi da se ovim potezima šalje poruka da su ne samo linije kontakta, već i šira teritorija, deo sfere uticaja.
Odesi daje posebno mesto u toj strategiji, navodeći da ona ima značaj ne samo kao vojni, već i kao geoeonomski centar.
Prema njegovim rečima, luka, izvoz i energetski resursi čine ovaj grad ključnim za šire regionalne tokove, što ga stavlja u fokus daljih dešavanja.
On takođe povezuje situaciju sa globalnim okolnostima, uključujući i tenzije na Bliskom istoku, sugerišući da raspodela resursa utiče na nivo kontrole i prisustva u različitim regionima.
Na kraju, Lebedev ocenjuje da napadi imaju i dodatnu funkciju testiranja sposobnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane, brzine obnove logistike i stabilnosti energetskog sistema.
Prema njegovom tumačenju, sve to ukazuje na pripreme za potencijalne operacije većih razmera u narednom periodu.
Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove navode, dok nezavisne potvrde većine iznetih tvrdnji za sada nisu dostupne.
