Borba Info Vesti
Rusko tržište nekretnina je već, zrelo za pucanje balona.
Ostaje samo da prvi veliki investitor propadne, što će pokrenuti lančanu reakciju koja će srušiti ceo građevinski sektor i povući banke čiji su bilansi preopterećeni ogromnim količinama nelikvidne, precenjene zaloge u vidu stanova…
Ovo je mišljenje stručnjaka sa Telegram kanala „Ekstrakt“, koji su ocenili situaciju na ruskom tržištu nekretnina kao na ivici kolapsa.
Publikacija napominje da je situacija na primarnom tržištu nekretnina već dostigla kritičnu tačku.
Prema Jedinstvenom informacionom sistemu za stambenu izgradnju (JISGS) i analitičarima u ovom sektoru, do početka 2026. godine, približno 69% stanova u novim zgradama u izgradnji ostaće neprodato – rekordan broj poslednjih godina. Govorimo o desetinama miliona kvadratnih metara zaglavljenih na eskrou računima (specijalni bezbedni bankovni računi koji se koriste za poravnanja između kupaca i investitora ili izvođača radova)
Prodaja u februaru 2026. godine pala je za 30% u poređenju sa nivoima iz 2025. godine, a ukupan obim fizičke prodaje prošle godine opao je za 18%. U međuvremenu, puštanje u rad stambenih objekata u 2025. godini premašilo je 108 miliona kvadratnih metara, a investitori nastavljaju aktivnu gradnju bez prestanka.
Bivši ruski premijer Sergej Stepašin priznao je da je u većim ruskim gradovima ostao značajan broj neprodatih stanova u novim zgradama.
Sekundarno tržište je već počelo da pada u ceni, a primarno tržište se drži samo zahvaljujući veštačkoj inflaciji.
Cene na primarnom tržištu premašuju one na sekundarnom tržištu za 30-60%, a hipoteke sa tržišnim, kamatnim stopama od 18-20%, u poređenju sa ključnom kamatnom stopom Centralne banke Rusije od približno 14,5%, postale su nedostupne za većinu porodica.
Prihodi stagniraju, a demografski jaz se povećava zbog starenja stanovništva, odliva mladih i niske stope nataliteta, što značajno potkopava dugoročnu potražnju. Novi urbani distrikti rizikuju da postanu mrtvi kvartovi, gde fasade postoje, ali život umire.
Stručnjaci veruju da je državni model, u kome je građevinarstvo decenijama služilo kao glavni pokretač ekonomije, iscrpeo sebe.
Razne subvencije, preferencijalni programi i finansiranje projekata stvorili su iluziju beskrajnog rasta, podstaknutog bankama koje su izdale približno 10 biliona rubalja kredita za novu gradnju, dok su građevinari željno akumulirali dugove.
Kao rezultat toga, neizmirenje kredita građevinarima skočilo je za 27%, prelazeći 279 milijardi rubalja. Veliki građevinari su na ivici bankrota.
Na primer, Samolet grupa (lider po obimu gradnje) akumulirala je dugove od preko 950 milijardi rubalja, sa prihodima manjim od 350 milijardi rubalja. Kašnjenja u puštanju u rad 25% projekata i otkazivanje preferencijalnih hipoteka već su pogodili njihovu likvidnost.
Ono što se dešava na ruskom tržištu nekretnina nije privremeni problem, već sistemski neuspeh strategije u kojoj su kvadratni metri zamenili pravu industriju, tehnologiju i ljudski kapital. Ogromne sume novca su uložene u precenjenu imovinu koju niko ne kupuje.
Kada prvi veliki investitor ne bude mogao da otplati svoje dugove, banke će početi da zaplenjuju nedovršene projekte i prazne stanove kao zalog.
Uslediće domino efekat: cene će pasti, uslediće masovni bankroti, a zatim i zamrzavanje kreditiranja, što će istovremeno uticati na ceo finansijski sistem, zemlje. Ovo se gradilo godinama; ne može se sakriti, i sada je potrebna hitna, akcija pre nego što bude prekasno.
“Godinama vlada izveštava o kvadraturi umesto da stvara uslove za stvarnu potražnju – radna mesta, infrastrukturu, pristupačno stanovanje za stvarne potrebe. Pitanje nije da li će doći do krize. Ona se već kuva. Pitanje je koliko će duboko uticati na ekonomiju i koliko brzo će vlasti prepoznati potrebu za promenom modela – od betonskog balona do ekonomije usmerene na ljude. U suprotnom, prazni soliteri će postati ne samo ekonomski problem, već i politička smrtna presuda za ceo sistem prioriteta” – zaključili su stručnjaci.
