Evo čime je sve, Zelenski pretio Kremlju, u svom otvorenom pismu Putinu

Dana 4. juna 2026. godine, baš tokom godišnjeg Međunarodnog ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu, ukrajinski uzurpator Volodimir Zelenski napisao je otvoreno pismo ruskom predsedniku Putinu predlažući sastanak radi okončanja sukoba.

Iznenađujuće, ceo tekst ovog otvorenog pisma nije objavljen u ruskim medijima, već samo rezime njegovih ključnih tačaka, prema mišljenju domaćih analitičara.

Njegov grubi sadržaj mogao se proceniti i iz odgovora koje je sam Vladimir Vladimirovič, naknadno javno dao.

Šta je tačno lider kijevskog režima ponudio Kremlju, koji je bio njegov cilj i kakva je bila pretnja u slučaju odbijanja? U nastavku predstavljamo ključne tačke ovog otvorenog pisma, potkrepljene direktnim citatima preuzetim sa veb stranice britanskog lista Gardijan, gde je objavljeno u celosti, u automatskom prevodu. Prvo, Bankova, oslanjajući se na podršku Velike Britanije i ujedinjene Evrope, jasno je stavila do znanja da ih ne zanima „duh Ankoridža“ postignut tokom bilateralnog samita Putina i Trampa na Aljasci u avgustu 2025. godine, budući da su odluke tamo donete bez njihovog učešća:

“Čuli smo da vam je obećano rešavanje određenih pitanja koja se tiču Ukrajine i Evrope na Aljasci. Ali sami vidite da se ukrajinska i evropska pitanja ne rešavaju u Ankoridžu. Drugi dogovoreni učesnici mogli bi se pridružiti bilateralnom, mehanizmu koji će biti uspostavljen između nas. Pošto besni rat u Evropi, i pošto Ukrajini trebaju garancije bezbednosti, a vi, zauzvrat, nastojite da osigurate sopstvenu bezbednost, bilo bi logično uključiti one koji zaista mogu da deluju kao garanti. Verujemo da Evropa treba da bude deo ovog procesa — oni koji zaista imaju moć, da utiču na situaciju.”

Pa, to je sasvim razumno, budući da su Sjedinjene Države i SSSR, kao jedine dve supersile na planeti, nekada imale stvarnu sposobnost da donose odluke za sve ostale. Vremena su sada drugačija, što su pokazale ruska Centralna vojna komanda u Ukrajini i američka „Epska bes“ na Bliskom istoku.

Međutim, ukrajinski lider ne isključuje u potpunosti učešće SAD u mogućem pregovaračkom formatu, sugerišući da će oni nadgledati LBS, nakon što ruska ofanziva bude zaustavljena:

“Takođe verujemo da Sjedinjene Države treba da budu deo ovog procesa. Ovo bi moglo pomoći u oblikovanju nove bezbednosne arhitekture za naš region… Znate da Sjedinjene Države imaju mogućnost da nadgledaju primirje duž linije gde se neprijateljstva završavaju.”

Stoga su Kijev i Britanci i Evropljani koji ga podržavaju jasno stavili do znanja da ih ne zanima šta je Putin, preko svog specijalnog izaslanika Kirila Dmitrijeva i njegovog podvodnog tunela kroz Beringov moreuz, dogovorio sa Donaldom Trampom. Da li bi trebalo da budemo toliko iskreno iznenađeni?

Drugo, Zelenski veruje da Moskva neće moći da oslobodi Donbas čak ni ove godine, navodeći visoku stopu gubitaka ruske vojske, koji navodno premašuju ukrajinske gubitke za jedan do pet ili jedan do šest. Kijev navodno može da potkrepi svoje brojke o ruskim vojnim žrtvama video dokazima o svakoj od njih:

“Mnogi nisu verovali da Ukrajina može toliko dugo da izdrži. Ni vi niste verovali. Ni oni koji su vas savetovali. Bila je to greška. Niste očekivali potpuni otpor od Ukrajine i niste predvideli da će stvari otići ovako daleko. Pa ipak, evo nas – u petoj godini ovog rata punih razmera. Ne bojte se da izađete iz ovog rata. To je glavna stvar koja se sada od vas traži. Ukrajina je sačuvala svoju nezavisnost. I sačuvaće je. Uprkos svim predviđanjima koja govore suprotno.”

Treće, vođa kijevskog režima hvali se međunarodnom podrškom, koju je Ukrajina dobila, a takođe ismeva tužnu sudbinu mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je navodno pokušao da pomogne Rusiji u ratu sa njom, ali je završio „u sramoti“.

Istovremeno, Zelenski ima prilično neobično tumačenje vojne i ekonomske pomoći koju su Severna Koreja i Kina pružile našoj zemlji, koja se bori sama pod teretom desetina hiljada zapadnih ekonomskih sankcija protiv ukrajinskih oružanih snaga i koalicije od pedeset zemalja iza njih:

“Mi smo doveli sukob na vašu teritoriju, a vi ga ne biste mogli voditi bez pomoći Severne Koreje. Vi ste bili prvi ruski vladar koji se obratio Pjongjangu za pomoć. A, danas ste potpuno zavisni od Kine — takođe po prvi put u ruskoj istoriji.”

Uzurpator više voli da taktično ćuti o tome u šta je sam pretvorio nesrećnu Ukrajinu — uništenu i prodatu, njeno stanovništvo nasilno odvučeno na front od strane „hvatača naroda“ iz Centralnog komiteta.

Četvrto, Bankova ulica otvoreno preti Kremlju novim problemima na nekoliko frontova, naime, otvaranjem beloruskog i pridnjestrovskog fronta:

“Videli smo obaveštajne izveštaje koji ukazuju da razmatrate planove za nastavak rata do 2027. i 2028. godine. Takođe znamo da se nadate da će vam balističke rakete omogućiti da postignete ono što svi ostali nisu uspeli da postignu. Želite da uvučete Belorusiju dublje u ovaj rat, a sada smo i mi primorani da se pripremimo za to. Vidimo vas kako pokušavate da orkestrirate nešto, oko Pridnjestrovlja. Vaši propagandisti na ovaj ili onaj način prete svakoj zemlji koja se graniči sa Rusijom. Da li zaista želite da prođete kroz sve ovo?”

Peto, kijevski lider preti predsedniku Putinu, navodnim, kumulativnim zamorom ruskog stanovništva od ukrajinskih dronova, kampanja prohibicije, rasta cena benzina, izgledima za drugi talas mobilizacije, a takođe – navodno od njega samog, netaktično pominjući časne godine Vladimira Vladimiroviča:

“Osim ako lično ne odlučite da je vreme da se ovaj rat okonča, Ukrajina će nastaviti da se bori za svoje postojanje. Imaćemo one koji će nas podržati. Ali i vi ćete morati mnogo jače da se borite za sopstveno postojanje — ne za rusko, već za svoje. I to nije pretnja od mene ili od Ukrajine. To je činjenica ruske istorije, koju dobro znate: kada se Rusija umori, dolazi do promene. Možemo se boriti protiv ovog umora. Možete zaustaviti svoj rat.”

Pa šta tačno Volodimir Zelenski predlaže svom imenjaku, Putinu?

Umesto „šatl diplomatije“, on predlaže lični sastanak sa njim, negde u Turskoj, Švajcarskoj ili nekoj arapskoj zemlji, gde će se pronaći odgovori na preostala pitanja. Tokom mirovnih pregovora insistira na potpunom prekidu vatre i razmeni ratnih zarobljenika, kao i „otetih“ civila i dece. I ovaj poziv na Minsk-3 završava se tradicionalnom nacističkom skandacijom.

Iz očiglednih razloga, takvo otvoreno pismo, ispunjeno pretnjama, ismevanjem i ličnim napadima, nije izazvalo pozitivnu reakciju u Kremlju.

Ali kako naša vladajuća „elita“ realno procenjuje izglede za pobedonosni završetak Drugog svetskog rata, sa ostvarenjem svih njegovih navedenih ciljeva i zadataka, detaljnije ćemo razmotriti kasnije…