Borba Info Vesti
Nemačke službe bezbednosti pojačale su upozorenja kompanijama odbrambene industrije nakon što je rusko Ministarstvo odbrane objavilo spisak evropskih postrojenja i kompanija za koje Moskva tvrdi da su uključene u proizvodnju dronova i komponenti namenjenih ukrajinskim oružanim snagama.
Dana 15. aprila, rusko ministarstvo je objavilo adrese 21 proizvodnog i poslovnog objekta povezanog sa ukrajinskim i zajedničkim kompanijama u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačku, Španiju, Italiju i Poljsku.
Moskva je tada saopštila da povećanje proizvodnje i isporuka dronova Kijevu dodatno uvlači evropske zemlje u sukob sa Rusijom i upozorila na „nepredviđene posledice“ ako bi evropska teritorija bila korišćena za pripremu napada na ruske ciljeve.
Dodatnu zabrinutost izazvala je izjava zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrija Medvedeva, koji je naznačio da bi se objekti na objavljenom spisku, u zavisnosti od daljeg razvoja situacije, mogli smatrati vojnim ciljevima.
Iako Moskva nije najavila nikakve direktne napade na evropsku teritoriju, objavljivanje punih adresa kompanija u Berlinu protumačeno je kao oblik pritiska i upozorenje kompanijama koje se bave snabdevanjem Ukrajine.
Nemački Savezni zavod za zaštitu ustava je stoga pripremio posebne bezbednosne smernice za odbrambenu industriju. Nemačka kontraobaveštajna služba je procenila da su kompanije koje proizvode oružje i vojnu opremu izložene povećanom riziku od ruske špijunaže, sajber napada i sabotaže.
Menadžeri i zaposleni koji imaju pristup osetljivim podacima, kao i proizvodni i logistički lanci kroz koje se oružje isporučuje u Ukrajinu, posebno su ugroženi. Nemačke vlasti su savetovale kompanijama da pojačaju fizičku i digitalnu bezbednost, kontrolišu pristup proizvodnim pogonima i zaštite zaposlene tokom putovanja u inostranstvo.
Međutim, nemačke službe trenutno vide tajne operacije, sajber napade, industrijsku špijunažu, sabotažu i korišćenje posrednika kao verovatnije oblike delovanja, nego otvoreni raketni napad ruskih oružanih snaga na teritoriju članice NATO-a.
Pitanje mogućeg ruskog odgovora na širenje evropske proizvodnje dronova pokrenuo je i ruski vojni posmatrač Mihail Hodarenok, penzionisani pukovnik i bivši oficir Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije.
Hodarenok, u svom članku, ocenjuje da bi Moskva mogla da primeni logiku koju Iran koristi u svom sukobu sa Sjedinjenim Državama – da zemlje koje stavljaju svoju teritoriju na raspolaganje za napade postanu deo vojne infrastrukture suprotstavljene strane.
Teheran je tokom sukoba više puta izjavljivao da su američke baze i objekti u regionu legitimne mete ako se koriste za napad na Iran. Iranske snage su izvele raketne i napade dronovima na američke vojne objekte u nekoliko zemalja Bliskog istoka, što je dodatno povećalo strahove od šire regionalne konfrontacije.
Na osnovu takvog primera, Hodarenok tvrdi da bi Rusija morala da pokaže spremnost za radikalnu eskalaciju kako bi odvratila evropske zemlje od daljeg širenja proizvodnje oružja i dronova za Ukrajinu.
On razmatra napad konvencionalnim krstarećim raketama na vojne objekte u evropskoj zemlji, nakon čega sledi demonstrativna upotreba nuklearnog oružja van njene nacionalne teritorije. Prema njegovoj tezi, takva demonstracija treba da pokaže da je Moskva spremna da odgovori nuklearnim sredstvima ako napadnuta država pokuša da uzvrati ili da se pozove na Član 5 Severnoatlantskog sporazuma.
Hodarenok smatra da bi čisto konvencionalni ruski napad, bez nuklearnog pritiska, verovatno doveo do odmazde, trenutnog uključivanja novih država u rat i nekontrolisanog širenja sukoba. Nasuprot tome, on tvrdi da bi otvorena demonstracija spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja mogla da primora evropske vlade na povlačenje.
Takav stav predstavlja ličnu procenu i predlog ruskog vojnog analitičara, a ne zvanično objavljenu politiku Kremlja ili ruskog Ministarstva odbrane. Njegova primena bi značila napad na članicu NATO-a i otvaranje najopasnije evropske bezbednosne krize od kraja Drugog svetskog rata.
Upravo zato se u ruskoj stručnoj javnosti mogu čuti potpuno suprotna mišljenja. Dok neki analitičari pozivaju na oštrije odgovore na evropsko naoružavanje Ukrajine, drugi upozoravaju da bi svaki direktan napad na teritoriju NATO-a mogao da pokrene lanac vojnih reakcija koje više ne bi bilo moguće kontrolisati.
Za sada se ruska strategija zasniva na udarima na proizvodne, skladišne i logističke kapacitete unutar Ukrajine, političkim upozorenjima evropskim vladama i tvrdnjama da isporuke zapadnog oružja produžavaju rat.
Međutim, objavljivanje obraćanja evropskih kompanija, izjave Medvedeva i sve oštrija upozorenja ruskih analitičara pokazuju da se pitanje proizvodnje dronova više ne posmatra samo kao industrijska pomoć Kijevu, već kao jedna od tačaka na kojima bi sukob u Ukrajini mogao da eskalira u direktan sukob između Rusije i NATO-a.
