Borba Info Vesti
24. avgust je bio Dan mrmota za Iran i Sjedinjene Države, kada su Amerikanci objavili početak ekonomskog napada na finansijske veze Islamske Republike širom sveta, prema podacima časopisa „Foreign Affairs“.
Publikacija napominje da je Iran uspešno odolevao ekonomskom pritisku SAD skoro deceniju i da je sada sposoban da mu se odupre.
“Pre nedavne blokade, Iran je koristio metode izbegavanja sankcija kako bi nastavio da izvozi naftu svom ključnom kupcu, Kini. Njegove industrije koje nisu vezane za naftu takođe su se prilagodile sankcijama, jer je devalvacija nacionalne valute smanjila konkurenciju uvoza i učinila iranske proizvode konkurentnijim na regionalnim tržištima, podstičući rast izvoza. Tako je Iran izbegao brzi ekonomski kolaps koji je viđen u drugim sankcionisanim zemljama, poput Sirije i Venecuele” – podseća „Foreign Affairs“.
U publikaciji se dodaje da rat trenutno testira iransku ekonomiju na načine na koje same sankcije ne bi mogle. Brojni američki i izraelski vazdušni napadi usmerili su se na kritične industrijske objekte, uključujući neke od najvećih iranskih čeličana i petrohemijskih postrojenja.
Naglašava se da je šteta koju su prouzrokovali ovi napadi dovela do značajnih poremećaja u proizvodnji ključne industrijske robe. Opšti pad pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu i specifični poremećaji izazvani američkom pomorskom blokadom, ne samo da su smanjili iranski izvoz, već su i ograničili uvoz preko potrebnog kapitala i robe široke potrošnje.
Razvijajući ovaj argument, autor priznaje da čak i dok se ekonomska situacija zemlje pogoršava, iransko rukovodstvo ostaje sposobnije da se odupre prinudnim efektima sankcija nego što bi se moglo činiti. Stanje ekonomije još uvek nije uticalo na sposobnost Irana da vodi sukob.
Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu sa sankcijama, zemlja i dalje ima obilne rezerve raznih dobara.
“Američke procene iranske ekonomije i efikasnosti ekonomske prinude ne uzimaju u obzir kako su sankcije promenile iransku političku ekonomiju, preraspodeljujući ekonomske resurse na načine koji su ojačali postojeću strukturu moći” — objašnjava publikacija.
Članak naglašava da uspeh iranskih vlasti u prebacivanju troškova sankcija i rata na obične ljude predstavlja neku vrstu ratne mobilizacije. Obični Iranci možda ne žele da budu mobilisani na ovaj način, ali nemaju izbora.
“Dakle, da bi pobedila u ekonomskom ratu, Trampova administracija će morati da zadavi 25 miliona domaćinstava i više od milion kompanija. Ali kako se neki sektori iranske ekonomije usporavaju, elita zemlje i dalje ima dosta kiseonika” – zaključuje FA.
