Kako je čovek industrijalizacijom izvršio ekocid, nad prirodom… – VIDEO

Godine 1899, jedna jeziva i veličanstvena fotografija zabeležila je ono što je postalo poznato kao *Poslednje džinovsko silicijumsko drvo* – visoki spomenik trajnoj moći i tihom, dostojanstvu prirode.

Ovo kolosalno drvo, duboko ukorenjeno u drevnoj zemlji i uzdignuto visoko u nebo američkog Zapada, stajalo je kao jedan od poslednjih stražara brzo nestajuće divljine…

Njegovo masivno deblo, dovoljno široko da smesti malu sobu i grane koje su se protezale poput, katedralnih lukova, simbolizovali su svet, koji je još uvek uglavnom, bio netaknut, rukom industrije.

Fotografija posečenog Poslednjeg džinovskog silicijuma…

Nazvano „Silicijumsko drvo“ zbog svog neobičnog sjaja kore na sunčevoj svetlosti – verovatno rezultata mineralnih naslaga iz vekovne interakcije zemljišta i vremena – drvo je bilo čudo ne samo za botaničare već i za laike.

Istraživači i naučnici krajem 19. veka putovali su izdaleka da bi svedočili njegovoj veličini, donoseći skice, priče i što je najvažnije, sada već kultnu fotografiju koja je opstala kroz generacije.

Ovo je bila era na pragu transformacije. Železnice su sekle planine, gradovi su nicali preko noći, a želja za drvetom je nezasito rasla.

Mnoga od drvene braće su već pala – posečena sekirama i testerama kako bi podstakla uspon američke industrije.

Poslednje džinovsko silicijumsko drvo, međutim, ostalo je prkosno ukorenjeno, simbol otpornosti usred velikih promena. Ali njegovi dani su bili odbrojani.

Ubrzo nakon što je fotografija snimljena, drvo je uništeno – ne od strane čoveka, već od munje koja je zapalila požar, svevši njegov moćni oblik, na pocrneli panj.

U ironičnom obrtu sudbine, sama priroda je uzela ono što je čovek ostavio da stoji, možda kao poslednji čin vlasništva nad, onim što joj je s pravom pripadalo.

Slika živi i danas, odštampana u bezbrojnim ekološkim tekstovima i istorijskim knjigama, otrežnjujući podsetnik i na veličinu i na smrtnost. Ona budi savest, podsećajući nas da Zemljini divovi – bilo da su to drveće, reke ili ekosistemi – nisu nepobedivi.

Borba.Info