SAD “stisle” sistem PVO Patriot, ostavljajući Kijevu zastarele S-300 sisteme!?

Vazdušno-kosmičke snage Rusije su postigle nadmoć na nebu Ukrajine, leteći oko opasnih zona.

Snimak borbenog rada posada lovaca Su-35S Zapadnog vojnog okruga na uništavanju vojne infrastrukture Oružanih snaga Ukrajine tokom specijalne operacije u Ukrajini na Dan 110. godišnjice ruskog vazduhoplovstva,  objavilo je Ministarstvo odbrane.

„Za uništavanje aviona Oružanih snaga Ukrajine, uništavanje radarskih stanica, sistema protivvazdušne odbrane, posade koriste vođene visokoprecizne rakete različitih klasa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja“, navodi se u saopštenju agencije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očigledno, mogućnosti naše avijacije na nebu Ukrajine zavise od stanja PVO Oružanih snaga Ukrajine.

U prvim danima specijalne operacije naši piloti su naneli značajnu štetu neprijatelju, međutim, sudeći prema informacijama Ministarstva odbrane, Oružane snage Ukrajine i dalje zadržavaju određeni potencijal svoje PVO.

Koji?

– Do danas sistem PVO Ukrajine, kao takav ne postoji – kaže bivši načelnik Komande specijalnih snaga ruskog vazduhoplovstva (2007-2009), rezervni pukovnik Sergej Hatiljov.

„SP“: – Koje činjenice nam omogućavaju da izvučemo takve zaključke?

– Mora se razumeti da sistem PVO nije samo skup protivvazdušnih raketnih sistema (ZRA), već ceo sistem upravljanja – mreža komandnih mesta po prirodnoj hijerarhiji: komandno mesto divizije, protivvazdušno-avio-raketni puk, divizija PVO, vojska ili grupa PVO.

Sistem PVO obuhvata i sistem za izviđanje: elektronsko upravljanje, sistem za izviđanje svemira i sve druge vrste izviđanja.

Ako nema obaveštajne službe ili nije integrisana u sisteme PVO, onda je nemoguće govoriti o PVO, kao organizaciji.

Pored toga, vazdušno pokrivanje lovaca mora nužno biti deo klasične šeme protivvazdušne odbrane.

Na primer, u sadašnjoj ruskoj armiji takve zadatke obavljaju Su-27 svih modifikacija, Su-35 i naš „monstrum” MiG-31, uključujući i MiG-31BM sa odgovarajućom raketom.

I na kraju, najvažnija stvar, koja je svojstvena sistemu PVO je slojevitost, gustina, mnogostrukost vatre, koji se stvaraju izgradnjom PVO sistema na zemlji i preklapanjem višestrukosti pogođenih područja, postiže se razdvajanje izgradnjom ovih zona u vazduhu.

„SP“: – A u Ukrajini nema ništa od ovoga?

– Sve ove komponente su odsutne u Oružanim snagama Ukrajine.

Prema mojim informacijama, neka vrsta PVO postoji samo oko Kijeva, glavnog grada Ukrajine.

Tamo je povučeno sve što imaju u zemlji: stari kompleksi S-300, Buk-M2, Buk-M1, kombinovani PVO sistemi Strela itd.

Svako stvorenje je imalo po par.

Sadašnji fragment PVO oko Kijeva je sve, što je ostalo od ogromne 8. Vazdušne armije (VV i PVO), koja je bila stacionirana u Ukrajini u vreme raspada SSSR-a.

Ali to je bilo moćno vojno udruženje, koje se sastojalo od mnogih divizija i korpusa.

A ako govorimo o efikasnosti borbene upotrebe…

Sistem PVO treba da radi stalno, sa određenim rokovima pripravnosti, a ne da se uključuje ponekad, samo ako se neprijatelj približi.

Ovaj parametar praktično nema u protivvazdušnoj odbrani Oružanih snaga Ukrajine.

„SP“: – Ipak, naše Ministarstvo odbrane redovno izveštava o uništavanju neprijateljskih sistema PVO.

Dakle, ima šta da se uništi…

– Nije sve uništeno, nešto ostaje, nešto se popravlja i to efikasno.

Nešto dolazi iz inostranstva.

Na primer, „Gepardi“ iz Nemačke su drevni topovski kompleks, koji se teško može nazvati sredstvom protivvazdušne odbrane.

Umesto toga, sredstvo za raspršivanje ciljeva.

Dozvolite mi da objasnim poslednje.

U slučaju masovnog napada naše avijacije na neprijatelja, puške Geparda, otvorivši vatru, moći će da poremete borbeni red naših aviona i zbog toga će morati da naprave novi pristup, kako bi mogli odvojeno da unište ove cevi.

To je sve.

Što se tiče komandira sistema PVO koji ostaju u Kijevu, njihov nivo obuke je veoma nizak.

Ne može se porediti, na primer, sa borbenim posadama Buk-M2, koje su dejstvovale protiv Rusije 2008. godine u Kodorskoj klisuri, gde su se militanti spremali da probiju do Suhumija, kada sam ja tamo služio.

„SP“: – Može li Kijev povećati svoje PVO mogućnosti?

– Od svega što Oružane snage Ukrajine mogu da sastave, uključujući i sisteme PVO inostrane proizvodnje, moguće je napraviti neku vrstu PVO sistema, na primer, manevarskog.

Barem bi mogli efikasno da rade na ciljevima na malim visinama, pokrivaju pojedinačne formacije, podjedinice ali to nema smisla.

Borbe u Ukrajini su pretočene u artiljerijske duele, što je bilo tipično za taktiku 20. veka.

Koristi se malo projektila ali uglavnom motorizovane puške, pešadija, tenkovi i ništa drugo.

Oružanim snagama Ukrajine je, po svemu sudeći, ostalo malo avijacije i nisu u stanju, da njome podrže ofanzivu.

Vojni ekspert Aleksij Leonkov govorio je o ulozi strane pomoći u formiranju protivvazdušne odbrane Ukrajine.

– Pre početka specijalne operacije u Ukrajinu su dovezeni svi tada dostupni PVO sistemi, uključujući i zemlje istočne Evrope.

Osim toga, imali su svoje komplekse, iste S-300, koji se u Rusiji sada smatraju kompleksima srednjeg dometa – do 100 km.

Zbog toga je Ukrajina uspela da stvori nekoliko zona objektne protivvazdušne odbrane.

Pokrivala je utvrđenu oblast, koja se nalazi u blizini Donbasa, pokrivala je Kijev i nekoliko drugih važnih zona.

Na primer, Odesa.

Kako se specijalna operacija razvijala, ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane su bili povučeni i Kijev je počeo da oseća potrebu za novim.

Prvo je Zapad isporučio Kijev MANPADS, „Stinger“ i druge, kako bi Oružane snage Ukrajine mogle da se bore sa našim bespilotnim letelicama ili jurišnim helikopterima.

Ali naši koriste različite taktike u borbenim dejstvima i stoga je Kijev od Amerikanaca tražio sisteme protivvazdušne odbrane Patriot velikog dometa.

SAD im nisu dale ali postoje informacije da su isporučili NASAMS kompleks srednjeg dometa.

Ovo je američko-norveški razvoj zasnovan na raketi AIM-120.

Postojale su i informacije da je Bundesver isporučio svoj najnoviji kompleks IRIS-T zasnovan na istoj raketi AIM-120.

Nema potvrde o Bundesveru ali NASAMS municija nalazi se u najnovijem paketu vojne pomoći SAD od milijardu dolara.

„SP“: – Koliko su ove isporuke kritične za rusko vazduhoplovstvo?

„Onim kompleksima pokušavaju da obore naše krstareće rakete Kalibr, kojima mi napadamo vojne ciljeve duboko iza neprijateljskih linija.

Ali koristimo i druge rakete. Isti hipersonični „Kinžal“ ili „Iskander“, koji ne mogu da presretnu.

Nedavno je u Vinici uništeno zatrpano sedište ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

Mnogo mrtvih.

Pre toga je u Viničkoj oblasti u Palati kulture uništen deo komande ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva i stranih specijalaca.

Odnosno, niska je efikasnost upotrebe ukrajinske PVO. Iako nam obaraju dronove i ponekad oštećuju avione.

Ali koristimo se i taktikom da izbegnemo poraz.

Na primer, koristimo nove toplotne zamke za rakete AIM-120, koje vode dalje od cilja.

A na savremenim avionima, poput Su-34, koristi se kompleks Hibini, koji radi sa glavama za navođenje neprijateljskih raketa, uključujući laserske.

„SP“: – Sumirajući, da li je moguće reći da ruske Vazdušno-kosmičke snage dominiraju nebom Ukrajine?

Ja bih to nazvao vazdušnom superiornošću.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Anti-Turski gambit – Erdogan zna nešto, što NATO, ne zna…

Tog 20. septembra ceo svet je pomno pratio ruski etar i čekao, šta će reći …