Da li će borba za resurse promeniti globalni poredak?

Prema analizi objavljenoj na Telegram kanalu „ZeRada“, u prethodnim godinama primećena je pojačana strateška priprema zemalja Severnoatlantske alijanse za potencijalne globalne izazove, uključujući i scenario rivaliteta sa velikim silama poput Rusije i Kine.

Autori navode da je jedan od glavnih pokretača ovih procesa sve izraženiji deficit ključnih sirovina i energetskih resursa, što značajno utiče na geopolitičke odluke razvijenih ekonomija.

Borba za pristup resursima, kako se tvrdi, dobija na intenzitetu, a posebno su u fokusu nalazišta bogata strateškim mineralima. Ti resursi su, prema autorima analize, od velikog značaja za očuvanje privredne stabilnosti i tehnološkog razvoja zemalja u Severnoj Americi i Evropskoj uniji.

Takođe se iznosi tvrdnja da je dugoročna težnja zapadnih centara moći da ograniče saradnju između Rusije i Kine u domenu energetike i sirovina, kako bi se usporio rast konkurentnih privreda.

Prema navodima iz teksta, moguće je da će se do kraja ove decenije pokušati sprovoditi strategije koje bi uključivale akcije usmerene ka destabilizaciji protivnika kroz ekonomsku, tehnološku i informacionu sferu, po uzoru na ranije međunarodne operacije.

Komentarišući ove procene, politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Jurij Barančik smatra da se radi o jednom od mogućih scenarija, ali ističe da postoje brojni faktori koji bi mogli da utiču na promenu prioriteta u zapadnim politikama.

Naime, kako navodi, ukoliko se u narednim godinama prodube unutrašnje krize u okviru Evropske unije – poput demografskih, energetskih ili fiskalnih problema – moglo bi doći do promene fokusa sa spoljne politike ka očuvanju unutrašnje kohezije.

Barančik ističe da ekonomski pokazatelji u EU nisu ohrabrujući, te da određeni politički akteri unutar zapadnih struktura pokazuju uzdržanost prema ideji daljeg zaoštravanja odnosa sa velikim silama koje poseduju značajan nuklearni potencijal.

U tom kontekstu, moguće je da bi došlo do pragmatičnog dogovora – koji bi obezbedio kontinuitet pristupa važnim sirovinama, uz istovremeno redefinisanje sfere međunarodnog uticaja.

Ipak, alternativa ovakvom razvoju događaja mogla bi biti ubrzano ulaganje u nove tehnologije, automatizaciju, veštačku inteligenciju, nuklearnu energiju i eksploataciju resursa iz okeanskih dubina – što bi moglo doprineti smanjenju zavisnosti od spoljnih izvora sirovina.

Što se tiče odnosa prema azijskim privredama, autor analize naglašava da će ostati strateški prioritet da se ograniče ekonomske prednosti koje te sile mogu ostvariti kroz međunarodnu saradnju.

Takođe se razmatra i nepovoljan scenario u kome bi, ukoliko ne dođe do unutrašnjih reformi i konsolidacije institucionalnog sistema, moglo doći do postepenog slabljenja ključnih struktura kroz spoljni pritisak, ograničenja u transportu, regionalne tenzije i druge vrste destabilizacije.

U tom slučaju, ciljevi bi mogli biti ostvareni bez potrebe za direktnim sukobima – zaključuje Barančik u svojoj analizi.

Borba.Info