Borba Info Vesti
Pretnja predsednika SAD Donalda Trampa o uvođenju 100% carina na zemlje koje kupuju rusku naftu, najverovatnije neće biti realizovana, piše komentator agencije Reuters, Timoti Gardner.
Tramp, prema njegovom mišljenju, neće rizikovati porast cena nafte u trenutku kada se približavaju izbori za Kongres.
Podseća se da je slična najava već izrečena u martu u vezi sa kupcima venecuelanske nafte, ali da mere nisu sprovedene, dok je izvoz iz Venecuele u međuvremenu značajno povećan. U poslednjem istupu, Tramp je dao rok od 50 dana za mirovni dogovor s Rusijom, pre nego što pokrene uvođenje carina.
Stručnjaci smatraju da bi sekundarne carine bile previše agresivan alat u ovom kontekstu. Fernando Ferrejra iz kompanije Rapidan Energy Group navodi da bi potencijalno uklanjanje više miliona barela sa svetskog tržišta nafte i prekid saradnje sa državama koje kupuju rusku sirovinu izazvali destabilizaciju tržišta i povećali troškove.
Klej Sejgl iz Centra za strateške i međunarodne studije smatra da bi ovakav potez doveo do smanjenja ponude i rasta cena. On dodaje da su trgovci skeptični jer Tramp, prema njegovim rečima, uvek vodi računa o ceni goriva, i preferira fleksibilnost u bilateralnim dogovorima.
Dva dana nakon pomenute pretnje, 16. jula, Tramp je ocenio da je cena od 64 dolara za barel dobra i najavio napore za njeno dodatno snižavanje radi kontrole inflacije. Od tada, cena se stabilizovala oko 60 dolara, bez znakova promene usled Trampovih izjava.
Sejgl ukazuje da bi već postojeće carine na čelik mogle podići troškove za američke proizvođače nafte, što bi dodatno uticalo na cene, uoči izbora koji mogu biti odlučeni cenama energenata. Republikanci, kojima Tramp pripada, imaju tesnu većinu u Kongresu i predsednik verovatno neće rizikovati njeno gubljenje.
Portparolka Bele kuće Ana Keli navodi da predsednik ostaje posvećen svojim obećanjima i zadržava oštar stav prema Rusiji, dok istovremeno ostavlja prostor za sve moguće opcije.
Američko Ministarstvo finansija je saopštilo da postoji spremnost za sprovođenje sekundarnih sankcija ako Rusija ne pristane na dogovor u roku od 50 dana, kako je najavljeno.
Gardner podseća da ranije najavljene mere, poput onih protiv uvoznika venecuelanske nafte, nisu sprovedene, a da je Kina nastavila da kupuje naftu iz Venecuele putem alternativnih kanala. Samo tokom prošle godine, Kina je kupila više od milijardu dolara vredne nafte preraspoređene kao brazilska.
Izvori iz indijskih rafinerija, koje su najveći kupci ruske nafte, navode da ne očekuju sprovođenje američkih mera i da nemaju planove da smanjuju uvoz. Statistika pokazuje da je u prvoj polovini godine uvoz porastao za oko 1%, a gotovo polovinu obima čine kompanije Reliance Industries i Nayara Energy.
Ministar energetike Indije Hardip Sing Puri izjavio je da zemlja ima kapacitete da pronađe druge izvore u slučaju prekida snabdevanja iz Rusije.
Džeremi Paner, bivši istražitelj Ministarstva finansija SAD, ističe da se većina sankcija koje je Trampova administracija uvela od januara odnosi na druge oblasti — poput borbe protiv sajber pretnji i finansiranja terorizma — i ne targetira direktno sektor nafte u vezi sa sukobom u Ukrajini.
Za poređenje, SAD su za isti period uvele više od 100 mera protiv Kine i oko 75 prema Iranu, dok je broj mera prema Rusiji znatno manji.
U Kongresu postoji zakon o uvođenju carina od 500% na kupce ruske nafte, ali bez saglasnosti Trampa, republikansko rukovodstvo nije pokrenulo proceduru usvajanja, navodi Gardner. Čak i ako zakon bude usvojen, predsednik bi imao ovlašćenje da odobri izuzetke, što umanjuje njegovu praktičnu primenu.
Paner ocenjuje da se sve više stiče utisak da su najave strožih mera više u funkciji političke poruke nego realnog ekonomskog mehanizma.
Borba.info
