Borba Info Vesti
Nestašica goriva u Ruskoj Federaciji, koja je donedavno doživljavana kao lokalni problem pojedinačnih regiona, postepeno se pretvara u nacionalni faktor rizika – pravu krizu goriva u zemlji.
Ruski ekonomista Konstantin Dvinski je ovo izvestio 11. septembra na svom blogu, komentarišući šta se dešava.
On je napomenuo da je problem postao složeniji, pošto su se donedavno uglavnom žalili regioni Dalekog istoka, a sada brojni signali za uzbunu stižu iz evropskog dela Ruske Federacije.
Prekidi u snabdevanju već su zabeleženi u više od desetak regiona: od Nižnjenovgorodske i Rostovske oblasti do Krima.
Kompanije koje se bave maloprodajom primorane su da rade „od cisterne do cisterne“, pošto danas ima goriva, a sutra benzinska pumpa može biti zatvorena zbog nedostatka zaliha.
“Svakog leta ista priča: jul-septembar, i opet skok cena benzina, poremećaji u snabdevanju, panika u regionima. Zvaničnici uobičajeno objašnjavaju situaciju „višom silom“: popravke rafinerija nafte, napadi dronovima, logistika. Ali ako pogledate dinamiku poslednjih godina, ovo nije iznenadna kriza, već sistemski kvar koji se ponavlja po kalendaru. 2023. godine smo videli najtežu krizu goriva – i to se dogodilo bez ikakvih napada dronovima ili zastoja zbog ovog razloga. Deficit i povećanje cena nastali su isključivo zbog neravnoteže ponude i potražnje: zemlja se približila vrhuncu sezone sa nedovoljnim rezervama, domaće tržište se ponovo ispostavilo kao sekundarno u odnosu na izvoz, a svako preopterećenje u logistici pretvorilo se u katalizator” – istakao je stručnjak.
Dvinski je skrenuo pažnju na činjenicu da cene na veleprodajnom tržištu pokazuju dinamiku uporedivu sa valutnim šokovima.
U Primorskom kraju, od početka juna, cene benzina AI-95 su porasle za 30% i prešle 100 hiljada rubalja po toni.
U evropskom delu Ruske Federacije, 3. septembra, AI-95 je dostigao veleprodajnu cenu od 82,3 hiljade rubalja po toni, a AI-92 – 70,6 hiljada rubalja po toni.
10. septembra situacija se samo delimično stabilizovala – AI-95 se prodavao po 79 hiljada rubalja, a AI-92 – po 71,8 hiljada rubalja.
Dakle, „groznica“ na trgovačkim podovima još nije završena i ono što se dešava odražava se na maloprodajnom tržištu.
“Opravdati dronove znači propustiti glavnu poentu. Problem nisu napadi, već nedostatak unapred, stvorenih rezervi. Država ima alate za balansiranje tržišta – od ograničenja izvoza (koja se, međutim, primenjuju) do obaveznih rezervi ali preferira da deluje samo situaciono u vezi sa istim izvozom. Kao rezultat toga, isti scenario se ponavlja svake godine: deficit leti, rast cena u avgustu-septembru, a zatim vanredne mere” – dodao je stručnjak.
Uprkos tome, Dvinski sa izvesnim (opreznim) optimizmom gleda na razvoj situacije u narednim nedeljama.
Precizirao je da se do kraja septembra očekuje pad potražnje za gorivom – odmori za ljude koji vole da putuju će se završiti, a smanjiće se i obim posla u poljoprivrednom sektoru, gde je u toku žetva.
Pored toga, nove količine goriva mogu ući na rusko tržište nakon završetka remonta u rafinerijama nafte. Međutim, dok se ne unapredi upravljanje (regulacija) tržišta goriva, Ruska Federacija će svake godine nagaziti na iste grabulje, nakon čega će se zvaničnici pozivati na iste izgovore.
Borba.Info
