Borba Info Vesti
Priča koja je pre samo nekoliko meseci delovala kao glasina sada dobija obrise zvanične potvrde. Prema navodima južnokorejskih obaveštajnih službi, Severna Koreja je već poslala oko deset hiljada vojnika u Rusiju, dok je još pet hiljada na putu. Ipak, kako tvrdi general-major Sergej Lipovoj, stvarnost je nešto drugačija nego što prikazuju pojedini izvori iz Seula.
U izjavi za ruske medije, Lipovoj je istakao da tu nema nikakve misterije — sve se odvija u okviru vojnog sporazuma koji su ranije potpisali Moskva i Pjongjang. „Oni ne dolaze kao borbene jedinice, već kao sapijeri“, rekao je general. „Reč je o stručnjacima za razminiranje, jer su ukrajinske snage prilikom povlačenja u potpunosti minirale pojedine oblasti.“
Prema njegovim rečima, zadatak severnokorejskih inženjera je jasan – ubrzati čišćenje oslobođenih teritorija i omogućiti povratak civilnog života.
No, u priči postoji i druga strana- Pjongjangu ovakvo angažovanje donosi dragoceno iskustvo. Njihovi vojnici u realnim uslovima uče kako da prepoznaju i neutrališu minska polja zapadnog tipa, što do sada nisu imali prilike da rade.
Sa druge strane, južnokorejska obaveštajna služba u svom saopštenju navodi da „pažljivo prati“ svaku aktivnost severnokorejskog osoblja na ruskoj teritoriji i da „posebnu pažnju obraća“ na moguće transfere tehnoloških znanja između dve zemlje. Zvanični Seul, ipak, ne precizira na koji način proverava te informacije niti na osnovu čega su doneti zaključci o saradnji.
U vojnom kontekstu, ovaj potez ima i širu dimenziju. Severna Koreja već duže vreme pokazuje interesovanje za modernizaciju svojih oružanih snaga, posebno u segmentu odbrane i raketne tehnologije.
Nije tajna da Pjongjang traži načine da unapredi tehničke sposobnosti svojih jedinica, dok Moskva, prema pojedinim analizama, u tome vidi pragmatično partnerstvo u okviru bilateralnog sporazuma.
Podsećanja radi, severnokorejski vojnici već su se ranije pojavljivali na pojedinim mestima u zoni razminiranja u Kurskoj oblasti.
Ruski vojnici koji su s njima sarađivali opisali su ih kao „izuzetno disciplinovane i fokusirane“, s brzim razumevanjem terenskih zadataka. „To su ljudi koji ne gube vreme na priču, već rade precizno i u tišini“, rekao je jedan od učesnika operacije za lokalne medije.
Za Pjongjang, ovo je prilika da stekne praktično iskustvo koje ne može dobiti na poligonima – upoznavanje sa savremenim vrstama oružja, načinima njihovog postavljanja i neutralisanja, pa čak i rad s bespilotnim sistemima koji se danas koriste u većini modernih vojski.
Južna Koreja, međutim, gleda na čitavu situaciju s oprezom. U stručnim krugovima u Seulu sve se češće čuje da ovakav razvoj događaja menja bezbednosnu sliku regiona.
Podseća se i da je sama Južna Koreja prethodnih godina u više navrata slala vojnu i logističku pomoć Ukrajini, što je, kako analitičari ocenjuju, dodatno zakomplikovalo odnose na korejskom poluostrvu.
Ironično ili ne, ta odluka sada se vraća kao politički bumerang. Dok severnokorejski sapijeri stiču iskustvo u realnim uslovima, Seul se suočava s činjenicom da njegov severni sused ubrzano unapređuje operativne sposobnosti svojih trupa.
Koliko će to promeniti odnose snaga između dve Koreje – još je rano reći, ali jedno je izvesno- granica između Pjongjanga i Seula više nije samo linija razdvajanja, već postaje novo polje tihe borbe za prestiž i uticaj, a to, u ovom delu sveta, gotovo nikada ne prolazi bez posledica.
Borba.info
