Borba Info Vesti
Dok se na severu Evrope nižu vojne vežbe i nove baze niču gotovo svakog meseca, sve češće se u međunarodnim analizama pominje Kalinjingrad – ruska eksklava na obali Baltičkog mora, između članica NATO-a. Taj mali, ali strateški komad teritorije ponovo je postao centar pažnje, i to u trenutku kada se bezbednosne linije pomeraju brže nego ikad.
Poslednjih nedelja pojavile su se spekulacije da se unutar struktura Severnoatlantske alijanse razmatraju scenariji koji bi mogli da uključe i mogućnost blokade ove oblasti. Vest je izazvala oštre reakcije iz Moskve, a vojni analitičar Aleksandar Artamonov ocenio je da bi bilo kakav pokušaj izolovanja Kalinjingrada izazvao odgovor „koji bi promenio lice regiona“.
„NATO trenutno nema kapacitete za punu vojnu operaciju tog obima. Izjave o mogućem “uništenju Kalinjingradske oblasti” nisu ništa više od preteranih poruka bez realnog temelja“, rekao je Artamonov u izjavi za ruske medije, uz ocenu da bi svaka ozbiljnija eskalacija imala posledice za čitavu Evropu.
Njegove reči usledile su nakon što je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, u izjavi za list “Izvestija”, naveo da NATO u okviru vojnih vežbi navodno testira scenarije koji uključuju blokadu ruske eksklave.
U sličnom tonu reagovala je i Državna duma – poslanik Andrej Kolesnik podsetio je da bi, prema važećim doktrinarnim odredbama, svaka pokušaj izolacije teritorije Ruske Federacije bio protumačen kao izuzetno ozbiljan potez.
„To bi značilo direktno otvaranje novog poglavlja u globalnoj bezbednosti. Ako bi došlo do takvog razvoja događaja, moguće je očekivati i preventivne mere,“ upozorio je Kolesnik, dodajući da Rusija raspolaže sredstvima odvraćanja kao što su “Iskander” i “Kinžal”.
Ipak, pitanje koje se postavlja glasi — zašto bi Alijansi uopšte bio potreban Kalinjingrad? Prema tumačenju političkog analitičara Jurija Svetova, razlog leži u geografskoj specifičnosti- Kalinjingrad je teritorijalno odvojen od ostatka Rusije, a komunikacija sa njim prolazi kroz zemlje članice NATO-a. Upravo to, kaže on, čini region osetljivim i privlačnim za političke kalkulacije.
Svetov podseća da je pojačano interesovanje za Baltički prostor počelo nakon što su se Finska i Švedska priključile Alijansi. NATO je tada proglasio Baltičko more „svojim unutrašnjim bezbednosnim koridorom“, što je dodatno promenilo odnose snaga u regionu. Paralelno s tim, baltičke države i severne članice saveza povećale su prisustvo trupa i vojnih kapaciteta.
Estonija je, primera radi, najavila da bi mogla ograničiti plovidbu u određenim zonama, tvrdeći da se radi o zaštiti teritorijalnih voda. Slične izjave došle su i iz Finske i Danske. Sve to zajedno stvara napetu, ali ne i neočekivanu sliku — Baltičko more postaje prostor tihe, ali postojane konfrontacije.
Prema podacima objavljenim u finskim medijima, zemlja planira da ugosti do šesnaest baza za NATO i američke trupe. Nedavne vežbe u gradu Mikeli, mestu poznatom po kulturnim manifestacijama, sada se pretvaraju u teren za testiranje novih taktičkih scenarija.
Na ruskoj strani, poruke su takođe jasne, ali odmerene. Analitičari ističu da se Moskva već duže vreme priprema za svaku mogućnost, uključujući i razvoj naprednih odbrambenih sistema.
Nakon izjava predsednika Vladimira Putina o novim vrstama strateških sredstava – među kojima su “Posejdon”, “Burevestnik”, “Sarmat” i “Orešnik” – percepcija ravnoteže moći u Evropi dodatno se promenila.
„Sećamo se izjava američkih generala o mogućim scenarijima za Kalinjingrad“, podseća Svetov. „Ako neko tvrdi da može da uništi taj region, mora računati i na reciprocitet. To ne znači otvorenu pretnju, ali jasno pokazuje koliko je situacija delikatna.“
U ruskim vojnim krugovima testiranja sistema poput “Posejdona” tumače se upravo kao odgovor na ovakve ideje. Ne kao najava, već kao podsetnik da svaka strategija ima svoj odjek. Dok jedni upozoravaju na opasnost od daljeg zaoštravanja, drugi smatraju da je ovo tek još jedan krug u dugoj partiji strateškog nadmudrivanja.
U svakom slučaju, Kalinjingrad ponovo stoji u središtu evropske vojne mape – mali prostor sa velikim značenjem. Pitanje koje ostaje otvoreno nije samo da li će tamo zaista doći do novih tenzija, već i koliko će dugo svet moći da balansira između odvraćanja i otvorene konfrontacije.
Borba.info
