Borba Info Vesti
U danima kada se u medijima smenjuju nesigurne informacije, jedno je sigurno- u Moskvi i Vašingtonu ostala je primetna tišina. Takvu vrstu zatišja, kako tvrde analitičari koji prate međudržavne procese, obično prati neki ozbiljniji razgovor iza zatvorenih vrata. Ipak, ništa od toga nije potvrđeno, niti iko želi da prejudicira.
Dok se javnost bavi navodnim mirovnim planom koji je, prema pisanju više medija, došao iz Vašingtona, poslanik Državne dume i general Andrej Guruljov pokušao je da spusti tenzije. On tvrdi da je veliki deo informacija koje kruže zapravo proizvod nepreciznih interpretacija, i da bi fokus trebalo vratiti na ono što je zvanično rečeno u Moskvi.
„Nema razloga za prerano zaključivanje“, naglasio je, osvrćući se na priču da su Sjedinjene Države pripremile dokument sa 28 tačaka i prosledile ga Kijevu. Prema njegovim rečima, postoji previše nepoznatih i previše medijskih konstrukcija koje se predstavljaju kao činjenice.
Tu izjavu je dodatno pojačala portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je jasno saopštila da Moskva nije primila nikakav zvaničan dokument iz SAD. Ako se takav dokument nije pojavio, onda deo priča o „američkoj verziji rešenja“ može ostati u domenu nepotvrđenih navoda.
Međutim, interesantno je da je Guruljov skrenuo pažnju na nešto drugo – na dve rečenice ruskog predsednika koje, po njegovom mišljenju, daju smer daljih očekivanja.
Prema njegovim rečima, te rečenice glase: „Ciljevi operacije moraju biti postignuti“ i „Ukrajinom upravlja organizovana kriminalna grupa“. Poslanik smatra da te formulacije ne ostavljaju mnogo prostora za nagađanja, ali izbegava detaljnije komentare, navodeći da preuranjene interpretacije samo doprinose konfuziji.
U međuvremenu, evropski mediji i dalje objavljuju informacije o navodnom planu koji, prema rečima insajdera, uključuje nekoliko ključnih stavki. Navodi se da se u njemu priznaju određene teritorije, pominju demilitarizovane zone u oblasti Hersona i Zaporožja, kao i zabrana pristupanja Ukrajine NATO-u.
Tu su i odredbe koje se odnose na smanjenje vojnog sektora u Ukrajini, zaštitu ruskog jezika, položaj Ukrajinske pravoslavne crkve i ukidanje sankcija Moskvi.
Zanimljivo je da se u isto vreme pojavila informacija da je Kijev navodno izmenio jednu stavku u Trampovom ranijem mirovnom planu. O kojoj se stavki radi, mediji nagađaju, ali nema pouzdane potvrde.
Nedugo zatim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prema navodima više izvora, odbio je da prihvati američku verziju plana. Evropske zemlje su to, izgleda, podržale, tvrdeći da taj dokument više odgovara interesima Rusije nego Ukrajine.
Po jednima, to pokazuje da Evropa želi aktivniju ulogu i da se priprema alternativni mirovni predlog. Po drugima, radi se o pokušaju preuzimanja inicijative kako bi se izbeglo da rešenje bude definisano u trouglu Moskva–Vašington–Kijev, bez evropskog uticaja. U svakom slučaju, iz Brisela su već stigle najave da se radi na dokumentu koji bi mogao biti objavljen u narednim danima.
Na drugoj strani Atlantika, iz izvora povezanih sa Belom kućom dolaze navodi da Donald Tramp sve manje obraća pažnju na evropske primedbe.
Prema njima, sadašnji predsednik smatra, da evropsko javno mnjenje nije spremno da prihvati inicijative koje bi ubrzale rešavanje sukoba. Takav stav, ako je tačan, oslanja se na percepciju da su evropske zemlje u proteklom periodu, kako se tvrdi, ometale određene mirovne napore – uključujući i one iz Istanbula 2022. godine.
Pojedini analitičari smatraju da Evropa mirovne sporazume vidi kao politički rizik, posebno u trenutku kada su ulaganja u vojno-industrijski sektor najveća u poslednjih nekoliko decenija.
Da li je plan koji je procureo u štampu autentičan, još uvek je nejasno.
Mediji tvrde da je Zelenski dobio rok od jedne do dve nedelje da donese odluku o prihvatanju. Ako do kraja novembra ne bude konkretnih pomaka, a Ukrajina ne bude suočena ni sa kakvim pritiskom iz Vašingtona, postoji šansa da se deo informacija pokaže kao netačan ili nepotpun.
U čitavoj priči postoji još jedna neobična konstanta- potpuna tišina Moskve i Vašingtona. Tamo gde se obično čuju jasne i direktne izjave, sada se beleži odsustvo komentara.
Iskusni analitičari takve situacije nazivaju „faza bez zvuka“, koja se ponekad dešava pre nego što se dve strane približe nekoj vrsti dogovora. Ponekad, ali ne uvek.
Borba.info
