Borba Info Vesti
Autor: Pol Krejg Roberts
U Nekim aspektima, Trampov predlog za mirno rešenje sukoba u Ukrajini daje Putinu više nego što želi. Međutim, Tramp tera Putina da plati za to zamrznutom ruskom imovinom za obnovu Ukrajine a odbija da prizna teritoriju koja je već uključena u Rusiju, ali koju i dalje pod okupacijom drže ukrajinske trupe.
Od samog početka vojnog sukoba, ukaziivao sam da Putin na kraju želi da sa Zapadom zaključi sporazum o bezbednosti koji će okončati ne samo sukob u Ukrajini. Razmotrimo zato sledeće tačke predloženog mirovnog sporazuma:
2. Sveobuhvatni sporazum o nenapadanju biće zaključen između Rusije, Ukrajine i Evrope. Sve dvosmislenosti iz proteklih 30 godina smatraće se rešenim.
4. Biće uspostavljen dijalog između Rusije i NATO, uz posredovanje Sjedinjenih Država, kako bi se rešila sva bezbednosna pitanja i stvorili uslovi za deeskalaciju i kako bi se osigurala globalna bezbednost i proširile mogućnosti za saradnju i budući ekonomski razvoj.
7. Ukrajina pristaje da u svoj ustav ugradi odredbu da se neće pridružiti NATO, a NATO pristaje da u svoju Povelju uključi odredbu da Ukrajina neće biti primljena u budućnosti.
8. NATO pristaje da ne stacionira trupe u Ukrajini.
18. Ukrajina pristaje da bude nenuklearna država u skladu sa Sporazumom o neširenju nuklearnog oružja.
Ovi Trampovi predlozi su upravo ono što Putin želi i ono što je potrebno i Zapadu i Rusiji. Ovi predlozi će značajno motivisati Putina da prihvati Trampov predlog.
Putin će želeti da uključi Sjedinjene Države u sporazum o međusobnoj bezbednosti, ali čak i bez SAD, Trampov predlog otvara put potpunoj normalizaciji odnosa i eliminaciji potrebe za NATO bazama i raketnim sistemima na granici sa Rusijom.
Tu mogu nastati problemi za Putina, pre svega iz perspektive ruskih nacionalista koji su, za razliku od liberalnih prozapadnih atlantističkih integracionista, podržali pokretanje Specijalne vojne operacije:
21. a) Krim, Lugansk i Donjeck biće priznati kao ruski i od strane Sjedinjenih Država.
b) Teritorije Hersonske i Zaporoške oblasti, na koje računa Rusija, biće de fakto priznate duž linije kontakta.
c) Rusija će se odreći drugih teritorija pod svojom kontrolom van pet regiona koji su ušli u njen sastav.
d) Ukrajinske trupe će se povući iz dela Donbasa koji kontrolišu, a ta zona povlačenja će se smatrati neutralnom demilitarizovanom tampon-zonom, međunarodno priznatom teritorijom Ruske Federacije. Ruske trupe neće ulaziti u ovu demilitarizovanu zonu.
Ovaj deo Trampovog plana efikasno lišava Rusiju pobede na bojnom polju.
Nije sva teritorija koja je trenutno uključena u Rusiju priznata kao ruska. Štaviše, Rusija mora da se odrekne i drugih nedefinisanih teritorija koje trenutno okupira.
Konačno, povlačenje ukrajinskih trupa iz dela Donbasa koji je okupirala Ukrajina ostaviće tu teritoriju Rusiji, ali kao neutralnu, demilitarizovanu tampon zonu gde ruskim trupama nije dozvoljen ulazak. Drugim rečima, Trampov plan zabranjuje Rusiji da stacionira vojne snage na sopstvenoj teritoriji.
Ovo osetljivo pitanje, kao i druge zamke uvedene u Trampov mirovni sporazum koje bi mogle da ometaju njegovo zaključivanje, verovatno neće biti prihvatljive ruskim nacionalistima. NJihov stav je: „Pobeđujemo i nećemo nikome prepustiti našu pobedu.“
Mora se razumeti da unutar Trampovih i Putinovih krugova postoje uticajne frakcije koje podržavaju sporazum i podjednako uticajne frakcije koje mu se protive. U SAD, neokonzervativci već osuđuju Trampa zbog izdaje američkog saveznika, Zelenskog.
S druge strane, Amerikanci koji podržavaju pokret MAGA zahtevaju da se Tramp mane diplomatije i pozabavi se američkim problemima.
Trampu treba da postigne sporazum pre nego što njegov pokret počne da se raspada.
Međutim, Putin želi sporazum iz fundamentalnijih razloga nego što je to samo neposredna politička nužnost. Sporazum koji vodi normalizaciji odnosa između Rusije i Zapada rešava rusku nesigurnost zbog prisustva NATO-a na njenim granicama. Putin se nada da će Zapad na kraju shvatiti da mora da uzme u obzir ruske bezbednosne interese.
U SAD su protiv rusofobični neokonzervativci i vojno-obaveštajni kompleks koji su protiv „MAGA Amerikanaca“. U Rusiji, to su ruski nacionalisti protiv atlantističkih integracionista koji žele da obnove svoje poslovne odnose sa Zapadom. I Tramp i Putin se suočavaju sa ovim sukobljenim interesima i nepredvidivo je kako će se stvari odvijati.
Još jedan problem, ili čak zamka, u sporazumu za Putina jeste to što Trampov plan ide na ruku ruskim atlantističkim integracionistima, koji su više zabrinuti za sopstvene poslovne interese nego za ruski suverenitet, pa žele reintegraciju Rusije u Zapad i G8.
Ovde je glavno pitanje: kako Rusija može istovremeno biti deo Zapada i deo BRIKS-a?
BRIKS, koji je stvorila Rusija, postao je za nju način da izbegne izolaciju u režiji Zapada.
BRIKS je besmislen bez zapadnog neprijateljstva prema Rusiji, Iranu, Kini, Indiji… U izvesnom smislu, Trampov plan se može posmatrati kao način da se uništi BRIKS i oslabi ruski suverenitet, jer gura Rusiju u zapadnu orbitu gde će biti primorana da pravi kompromise koji ne služe njenim interesima.
Ostaje da se vidi da li Kremlj i ruski mediji razumeju zamke ovog inače atraktivnog dogovora.
Putin bi mogao da izabere jedan od dva puta – meki ili tvrdi – da reši ruski bezbednosni problem kroz sporazum o međusobnoj bezbednosti.
Mogao bi biti strpljiv, napustiti svoje „crvene linije“, prihvatiti provokacije i uvrede i vrlo sporo postići pobedu u sukobu, iscrpljujući Zapad unutrašnjim neslaganjem i troškovima dok ne napusti svoje agresivne namere i ne dođe k sebi.
Ili bi Putin mogao da zauzme tvrd stav, odlučno se suprotstavljajući provokacijama, brzo zatvarajući ceo energetski sektor Ukrajine, ostavljajući zemlju bez struje i mogućnosti da nastavi sukob, uništavajući vladu u Kijevu i prekidajući sve železničke, drumske i morske puteve ka Ukrajini.
Takva demonstracija odlučnosti i borbene gotovosti poslala bi signal Zapadu: sa Rusijom se ne može vojno postupati; mora se ići diplomatskim putem, a ne pretnjama i sankcijama.
Putin je izabrao meki pristup, čemu je pomogla „Američka nacionalistička politika“ (MAGA), koja primorava Trampa da brzo okonča sukob i vrati se rastućim i nerešenim domaćim problemima.
Amerikanci koji podržavaju MAGA su ismevani, ali izgleda da su spasili dan i za Putina i za Trampa.
Ako sporazum ne uspe ili bude blokiran, vreme za meki pristup će verovatno isteći – i Putin će biti primoran da brzo pobedi u sukobu i nametne uslove Rusije.
