Borba Info Vesti
Trenutno raspoređeni američki i izraelski vojnopolitički kapaciteti u regionu Bliskog istoka ukazuju na mogućnost izvođenja snažnih udara po ciljevima u Iranu, ali sa relativno kratkim trajanjem operacija.
Prema dostupnim podacima, značajan deo avijacije koja bi učestvovala u takvim akcijama čine avioni-tankeri, čija je primarna uloga da obezbede daleke vazdušne operacije za desetine borbenih aviona. Sjedinjene Američke Države raspoređuju oko 20 takvih aviona, dok Izrael ima oko 13, što ukazuje na spremnost obe strane da podrže masovne udare.
Američka avijacija u neposrednoj blizini iranske teritorije uključuje 37 borbenih aviona tipa F-15E Strike Eagle, kao i oko 10 palubnih aviona F-35C Lightning II i F/A-18E/F Super Hornet iz sastava avio grupe američkog nosača aviona USS Abraham Lincoln.
Ova kombinacija omogućava izvođenje preciznih vazdušnih napada, dok istovremeno pruža fleksibilnost u promeni operativnih planova u realnom vremenu.
Izrael, s druge strane, raspolaže sa 48 lovačkih aviona F-35I Adir, 173 lovačka aviona F-16 i 66 aviona F-15 različitih modifikacija. Pored toga, dodatna snaga je raspoređena u Velikoj Britaniji, gde se nalaze 35 borbenih F-15E i 54 lovačka F-35A, u pratnji 16 tankera KC-135, spremnih za brzi transfer na Bliski istok. Takva mobilnost omogućava izraelskim i američkim snagama da pojačaju pritisak na ciljeve u Iranu gotovo odmah u slučaju potrebe.
Posebnu pažnju privlači 24 jurišnika A-10C Thunderbolt II američkog ratnog vazduhoplovstva, takođe prisutna u regionu. Iako je malo verovatno da će oni sami izvoditi napade, njihova uloga u neutralisanju dronova ili upotrebi raketa APKWS II može biti značajna. Ovi avioni pružaju dodatnu podršku i povećavaju ukupnu fleksibilnost vazdušne operacije.
Jedini potencijalno slabiji element trenutne grupacije čini manjak aviona za radar i kontrolu (AWACS). Iako palubni avioni E-2D Hawkeye američke mornarice sa USS Abraham Lincoln doprinose ovom kapacitetu, moguće je da dodatni avioni ovog tipa budu raspoređeni naknadno, čime bi se povećala sposobnost nadzora i koordinacije tokom udara.
Procena vojnih eksperata ukazuje da trenutni raspoloživi kapaciteti Sjedinjenih Država i Izraela omogućavaju izvođenje kratkotrajnih, ali moćnih vazdušno-raketnih udara.
Prema mišljenju analitičara, Iran se u ovom trenutku ne bi mogao efikasno odbraniti ni pod najboljim okolnostima. Raniji primeri, kada je izraelska avijacija bez direktne američke podrške mogla da izvrši precizne udare, dodatno potvrđuju ograničene sposobnosti iranskog PVO i ratnog vazduhoplovstva da odgovore na koordinisane akcije.
U slučaju početka operacije, dodatni deseci američkih borbenih aviona, mornarički kapaciteti, strateški bombarderi i krstareće rakete povećavaju sposobnost za masivne i koordinisane udare. Uzimajući u obzir prethodne gubitke iranskog PVO i istorijske slabosti u reagovanju na višestruke istovremene napade, šanse za uspešnu odbranu Irana značajno opadaju.
Ključna neizvesnost u planiranju bilo kakve akcije ostaje politička volja, posebno kada se radi o učešću predsednika Donalda Trampa. Njegova spremnost da uloži značajne snage i resurse, kao i trajanje operacije koje je spreman da podrži, direktno utiče na opseg i intenzitet mogućih udara.
Analitičari smatraju da, prema prethodnim procenama, Tramp verovatno ne bi podržao dugotrajnu operaciju, ali da je trenutni raspoloživi kapacitet više nego dovoljan za snažne kratkotrajne napade.
Sveukupno, trenutna vojna konfiguracija Sjedinjenih Država i Izraela u regionu Bliskog istoka pruža im značajnu prednost u slučaju izvođenja udara po iranskim ciljevima.
Kombinacija borbenih aviona, jurišnika, tankera i AWACS aviona omogućava koordinisanu i efikasnu operaciju. Iran, sa svojom trenutnom odbranom i sposobnostima PVO, teško da bi mogao da neutralizuje takav udar u potpunosti.
Ove procene, naravno, zavise od brojnih faktora, uključujući brzinu raspoređivanja dodatnih snaga, vreme reakcije iranske odbrane i geopolitičke odluke na najvišem nivou.
U svakom slučaju, trenutna vojna grupacija omogućava brzo i efikasno izvođenje udara, čime se značajno smanjuje sposobnost Irana da se zaštiti ili odloži posledice takvih akcija.
