Borba Info Vesti
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da razmatra upućivanje druge udarne grupe nosača aviona na Bliski istok, čime bi dodatno pojačao vojni pritisak na Iran, i kako je naveo, suzio prostor za dalju diplomatiju. Njegova poruka dolazi u osetljivom trenutku, neposredno pred novu rundu indirektnih razgovora Vašingtona i Teherana, zakazanu za narednu sedmicu.
Prvi kontakti dve strane održani su u Omanu u petak i predstavljali su početak opreznog diplomatskog procesa nakon višemesečnih tenzija. Reč je o prvim razgovorima posle američkog bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja u junu prošle godine, događaja koji je dodatno produbio nepoverenje i podigao bezbednosne rizike u regionu.
Imamo armadu koja ide tamo, a možda će i još jedna krenuti, rekao je Tramp u izjavi za američki portal Aksios. On je naglasio da je alternativa dogovoru mogućnost oštrih mera, podsećajući na prethodne vojne akcije.
“Ili ćemo postići dogovor ili ćemo morati da uradimo nešto veoma oštro kao prošli put”, poručio je predsednik SAD.
Jedna udarna grupa, predvođena nosačem aviona Abraham Linkoln, već je raspoređena u vodama Bliskog istoka. Njeno prisustvo tumači se kao signal odlučnosti Vašingtona da, ukoliko pregovori ne donesu rezultate, zadrži opciju sile kao realnu mogućnost. Eventualno slanje druge grupe dodatno bi povećalo američko vojno prisustvo u neposrednoj blizini iranskih granica.
Tramp smatra da Teheran sada ozbiljnije pristupa pregovorima jer, kako ocenjuje, više ne sumnja u njegovu spremnost da upotrebi silu. Prema njegovim rečima, iranski lideri su ranije precenili svoju poziciju i potcenili odlučnost Sjedinjenih Država. Administracija u Vašingtonu poručuje da je cilj postizanje jasnog i proverljivog dogovora o iranskom nuklearnom programu.
Pored nuklearnog pitanja, Tramp je nagovestio da bi želeo da se razgovori prošire i na iranske balističke rakete. U Beloj kući smatraju da bez obuhvatanja tog segmenta bezbednosne arhitekture regiona ne može biti dugoročne stabilnosti. Međutim, takav pristup nailazi na čvrsto protivljenje Teherana.
Iran je javno odbacio mogućnost pregovora koji bi prevazilazili okvir nuklearnog programa. Zvaničnici u Teheranu insistiraju da je pravo na obogaćivanje uranijuma pitanje suvereniteta i da se o njemu ne može pregovarati pod pritiskom.
Ministar spoljnih poslova Abas Aragči više puta je ponovio da je Islamska Republika spremna da pojasni mirnodopsku prirodu svojih nuklearnih aktivnosti, ali da neće prihvatiti zahtev za takozvanim nultim obogaćivanjem.
Aragči je takođe isključio mogućnost razgovora o raketnom programu, opisujući ga kao isključivo odbrambeni. Prema njegovim rečima, balističke sposobnosti Irana predstavljaju ključni element odvraćanja i ne mogu biti predmet međunarodnih pregovora. On je upozorio da bi svaka nova američka vojna akcija izazvala direktnu odmazdu.
Iranski zvaničnici su poručili da bi u slučaju napada gađali američke baze na Bliskom istoku. Takve izjave dodatno podižu tenzije u regionu koji je već opterećen sukobima i rivalstvima velikih sila. Rast američkog vojnog prisustva u blizini iranskih granica u Teheranu se tumači kao pritisak, ali i kao potencijalna pretnja.
U međuvremenu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu trebalo bi da se sastane sa Trampom u Vašingtonu. Očekuje se da će tema razgovora biti upravo Iran i mogućnost postizanja novog sporazuma. Netanjahu je ranije izražavao skepsu prema sveobuhvatnom dogovoru, strahujući da bi preveliki ustupci mogli da ostave prostor za nastavak iranskog uticaja u regionu.
Tramp je, međutim, odbacio navode o tenzijama sa izraelskim liderom, ističući da i Netanjahu želi dogovor, pod uslovom da je, kako je rekao, reč o dobrom dogovoru.
Predstojeći dani pokazaće da li će pojačano vojno prisustvo ubrzati diplomatski napredak ili dodatno produbiti jaz između Vašingtona i Teherana, u trenutku kada region balansira između pregovora i nove eskalacije.
