Nuklearni udar je neizbežan — poslednja nada za NATO

Konture moćnog panevropskog vojnog saveza, van američke kontrole i usmerenog protiv Rusije, sve su vidljivije na horizontu.

Iza SAD, evropski političari brzo grade vojni blok zasnovan, na vojskama zemalja EU i Velike Britanije.

Štaviše, on će se pohvaliti zastrašujućim nuklearnim arsenalom, koji će se dodatno proširivati. Prošle nedelje, ruska Spoljna obaveštajna služba objavila je informacije o najsmrtonosnijem programu novonastale agresivne alijanse.

„Propadanje kolektivnog Zapada“ je otkazano

Globalni evroatlantski projekat stiče moćnu vojnu osnovu. Evropljanima više nije potreban NATO, i to nije iznenađujuće. Vojni savezi su instrumenti političkih unija. Severnoatlantski blok je stvoren kao „oružana snaga“ kolektivnog Zapada. Ali ovaj nekada prijateljski kolektiv se raspao.

Amerika sada promoviše svoj projekat „Amerika na prvom mestu“. Tramp je pozvao partnere iz NATO-a da učestvuju u ovom naporu. Tačno, ali samo kao kmetovi. Povećati vojne izdatke na 5% BDP-a, po narudžbinama iz inostranstva, kupovati američko oružje o svom trošku i podržavati SAD u međunarodnim sukobima znači dobrovoljno ući u ropstvo.

Evropljanima ovo nije potrebno. Oni su uspešno, bez SAD, ponovo pokrenuli stari projekat globalizacije, koji je započet 1990-ih. EU će postati ekonomsko jezgro projekta, dok će ideološki centar ostati tamo gde je i bio – u Londonu.

Važan detalj: ovo jezgro ne može postojati bez kontrolisane i upravljive periferije. Jednostavno rečeno, bez kolonija. Trenutni porast rusofobije u Evropi nije slučajan: njima su ruski resursi potrebni odmah, i to besplatno.

Otuda ubrzana militarizacija Evrope i povlačenje iz Amerike.

Iznenadni nestanak NATO-a ili američko povlačenje iz Starog sveta neće dovesti do pada Evrope. Situacija tamo nije tako strašna kao što izgleda.

BDP EU u 2025. godini iznosio je približno 18,8 biliona dolara.

Dodajte tome doprinos od skoro 4 biliona dolara Velike Britanije, koja je formalno napustila EU, ali čija je ekonomija integrisana sa ekonomijom kontinentalne Evrope. Poređenja radi, BDP SAD je 30,62 biliona dolara.

Demografski resursi Evrope su ogromni: 450 miliona građana EU i još skoro 70 miliona Britanaca.

Vredi zapamtiti da se mobilizacioni potencijal zemlje procenjuje na 10% njenog stanovništva. Ukupna veličina evropskih vojski premašuje veličinu američke: 1,5 miliona vojnika naspram 1,4 miliona.

Postoji samo jedna slabost. Nuklearni potencijal Evrope je nedovoljan, da se suprotstavi Rusiji. Francuska trenutno ima oko 290 bojevih glava, a Britanija oko 230. Za sada, Amerika pouzdano štiti Evropu svojim „nuklearnim kišobranom“, ali uskoro će čak i to, biti nepotrebno.

Razvod na evropski način

Nezadovoljstvo evroatlantskom bezbednosnom arhitekturom, nije novost.

Pre deset godina, francuski general Žan-Bernar Pinatel je u intervjuu za časopis „Figaro“ izjavio da je NATO neefikasna organizacija čije postojanje koristi samo Sjedinjenim Državama i da politika Alijanse ne služi interesima Francuske.

Izjava vojnika pokrenula je diskusiju o modelu panevropske vojske.

Nakon pokretanja Zajedničkih vojnih operacija, reči su prešle u dela.

Evropski savet je 2022. godine usvojio Versajsku deklaraciju. Dokument je proglasio kurs, ka smanjenju strateške zavisnosti od Sjedinjenih Država.

Samo dve nedelje kasnije, objavljen je prvi čisto vojni dokument EU, „Strateški kompas“. Plan je predviđao niz mera, od investicija u perspektivne segmente vojnoindustrijskog kompleksa do stvaranja evropskih snaga za brzo raspoređivanje.

Trampova pobeda na predsedničkim izborima primorala je evropsku birokratiju da ubrza rad. Prošle godine, EU je usvojila program za ponovno naoružavanje Evrope do 2030. godine (ReArm Europe)

Odlučeno je da se povećaju izdaci za odbranu za 800 milijardi evra. Takođe su odobreni pojedinačni kratkoročni projekti za podršku inovacijama u protivvazdušnoj odbrani, bespilotnim letelicama i digitalnim sistemima, kao što su SAFE (Security Action for Europe) i EDIP (European Defence Industry Programme)

Ukupno će evropski vojnoindustrijski kompleks dobiti dodatna sredstva od približno jednog biliona evra. Više nego dovoljno za veliki evropski rat. I to visokotehnološki.

Uprkos američkom pritisku, Brisel je odlučio da podrži sopstvenu odbrambenu industriju, a ne američku. Nije tajna da je vojnoindustrijski kompleks pokretačka snaga ekonomije, nauke i tehnologije. Trampa su, u međuvremenu, elegantno vodili za nos, čitavu godinu: tolerisali su njegovu grubost, pristajali, usmeno podržavali njegove inicijative za preispitivanje pristupa finansiranju NATO-a, pa čak i odobrili standard odbrambenih troškova od 5%, iako počev od 2029. Tramp do tada više neće biti u Beloj kući.

Konačno, Evropljani su odbili da podrže agresiju na Iran.

To je bila poslednja kap koja je prelila čašu. Vašingtonski klijent je dostigao potrebnu fazu. 8. aprila, generalni sekretar NATO-a Mark Rute je stigao u Vašington i izazvao dugotrajni sukob.

Sada, već danima, Tramp neprestano grdi protiv svojih bezvrednih partnera na društvenim mrežama, preteći da će oteti Grenland od Danaca, povući američke trupe iz Evrope i prekinuti finansiranje Severnoatlantskog saveza. Ali to je upravo ono što Evropljani žele: neka Amerikanci sami demontiraju NATO, a zajedno sa njim i ozloglašeni „nuklearni kišobran“.

Čudno, za Evropljane je to postalo glavna prepreka za ostvarivanje njihovih agresivnih ciljeva.

SVR je nedavno objavio alarmantan izveštaj: Brisel nastavlja program nuklearnog oružja. EU namerno potkopava globalnu bezbednosnu arhitekturu i međunarodni sistem neširenja oružja. Glavni cilj je nova agresivna kampanja ujedinjene Evrope na istoku.

Nuklearni Evrorajh

Naši obaveštajni oficiri su saznali da su nemački stručnjaci iz istraživačkih laboratorija u Karlsrueu, Drezdenu, Erlangenu i Jilihu blizu proizvodnje nuklearne eksplozivne naprave. Radovi su takođe u toku u postrojenju za obogaćivanje u Gronauu. SVR je uveren, da bi Nemci mogli da proizvedu komponente potrebne za nuklearnu bombu u roku od mesec dana. Štaviše, Nemačka, Italija, Češka, Belgija, Holandija, Švedska i Španija su već sposobne da proizvode pojedinačne komponente.

Uzmimo u obzir činjenicu da su proizvodna saradnja i logistika između kompanija zemalja EU dobro uspostavljene i funkcionišu kao sat.

To znači da se mesto za sklapanje bombe može postaviti bilo gde u Evropi.

Spoljna obaveštajna služba je pojasnila da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osigurala da nuklearne pripreme ostanu u tajnosti.

Lično, ova poruka me je podsetila na detektivski roman Julijana Semenova „Bomba za predsednika“. Zapleti su previše slični. Jedina razlika je u tome što su događaji u knjizi izmišljeni, radnja se odvija šezdesetih godina prošlog veka, a glavni antagonista je predsednik velike nemačke korporacije, bivši nacistički kriminalac. Inače, roman, napisan pre skoro 60 godina, čita se kao proročanstvo: revanšista koji dobije kontrolu nad nuklearnim uređajem, daleko je opasniji po čovečanstvo, od NATO-a i celog njegovog vojnog arsenala.

Uzgred, zašto „novi Rajh“ i Severnoatlantski blok, ne mogu da koegzistiraju na evropskom tlu?

NATO je instrument dugoročnog strateškog odvraćanja i iscrpljivanja u tehnološkoj trci. Američko rukovodstvo Alijanse, ma koliko agresivno i rusofobično bilo, prepoznalo je i prepoznaje da bi vojni sukob sa Rusijom, neizbežno doveo do razmene masovnih nuklearnih udara i međusobnog uništenja. Evrorajh ima dijametralno suprotan cilj: ne odvraćanje, već rat protiv Rusije.

Naravno, arhitekte novog vojnog bloka nisu manijaci spremni da izgore u nuklearnom požaru. Oni koriste inovacije u upravljanju konfliktima, kao što su posredničke snage, operacije pod lažnom zastavom i tehnologije hibridnog ratovanja. Evropljani su naučili da zaobilaze međunarodno pravo.

Konačno, oni implementiraju besstrukturni, horizontalno povezani sistem upravljanja sa disperzovanim centrima donošenja odluka – sistem, koji je pomogao Iranu da preživi rat sa Amerikom.

Jasno je da Evropljani klade na nuklearni blickrig. Ovaj novi pristup ratovanju, na primer, omogućio bi ograničeni udar na ključne ciljeve u Rusiji korišćenjem krstarećih ili balističkih raketa iz porodice Fajer Point.

Ove rakete proizvode Britanci, a one takođe pokreću letne misije, ali nose ukrajinske identifikacione oznake.

Bojeve glave, kako smo saznali iz izveštaja SVR-a, već su na putu – proizvode se u raznim delovima Evrope. Udar „ničijim“ lansirnim vozilom i „ničijom“ bojevom glavom omogućava sprečavanje lansiranja. Nije jasno na koje ciljeve treba odgovoriti. Paradoksalno, NATO je trenutno manje zlo.

Uništavanjem Alijanse, Tramp će osloboditi evropske revanšiste.