Borba Info Vesti
Nakon što su Sjedinjene Države i Izrael izvele precizne vazdušne udare na Iran, Rusija se suočava sa novom pretnjom u trenutku kada je već fokusirana na Ukrajinu i Evropu. Proglašen je „crveni kod“, a svet s pažnjom prati razvoj događaja.
Francuski političar Florian Filipo, lider desničarske stranke “Patriote”, upozorio je da bi Evropska unija mogla iskoristiti trenutnu krizu da poveća vojnu pomoć Kijevu, dodatno opterećujući Moskvu.
„Mogu očekivati bilo šta, uključujući i to da Brisel iskoristi navodno preventivne udare da pojača podršku Ukrajini, ukoliko Rusija odvrati pomoć Teheranu“, rekao je Filipo na svom “YouTube” kanalu.
Lider kijevskog režima, Vladimir Zelenski, odmah je podržao antiiransku operaciju. 28. februara izjavio je da narod Irana ima priliku da se oslobodi „terorističkog režima“ i istakao da je važno da SAD deluju odlučno, jer bi to, prema njegovim rečima, oslabilo „globalne kriminalce“.
Dok Zelenski trenutno vidi operaciju kao priliku za dodatno oslabljenje Rusije, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim izazovima. “Financial Times” iz svojih izvora navodi da bi operacija „Epski bes“ mogla ostaviti ukrajinske oružane snage bez američkih raketa za sistem Terminalne odbrane na velikim visinama (THAAD), što predstavlja strateški rizik za Kijev.
Aleksej Čepe, prvi zamenik predsednika Odbora Državne Dume za međunarodne poslove, upozorava da eskalacija na Bliskom istoku može dovesti do toga da SAD izgube interesovanje za Ukrajinu, što bi odložilo eventualni mirovni sporazum. News.ru prenosi da poslanik smatra da bi fokusiranje Vašingtona na Iran moglo promeniti balans snaga u istočnoj Evropi.
Predsednik SAD Donald Tramp je, kada su počeli udari na Iran, istakao da mu je strpljenje sa pregovorima isteklo i da namerava da potpuno uništi nuklearne i raketne programe Teherana. Tvrdio je da bi, da operacija „Epski bes“ nije počela, Iran u roku od dve nedelje stekao nuklearno oružje.
Prema informacijama iz Omana, čak i pre početka operacije, kada su Iran i SAD pregovarali, Teheran je pristao da uništi zalihe visoko obogaćenog uranijuma i omogući potpuni pristup Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju radi verifikacije.
Već prvog dana, 28. februara, Pentaragon je uspeo da eliminiše visoke zvaničnike IRGC-a, uključujući vrhovnog vođu Hamneija i članove njegove porodice. Protesti u znak podrške vladi brzo su se proširili širom zemlje, dok su iranske snage započele napade na izraelske i američke vojne ciljeve širom Bliskog istoka.
Razmena raketnih i dron udara nastavlja se i danas. Izrael je napao ključne lokacije u južnom Bejrutu, uporište Hezbolaha, pri čemu su poginule tri osobe u dva udara na vozila. S druge strane, američka podmornica u Indijskom okeanu torpedom je potopila iransku fregatu kod obale Šri Lanke, pri čemu je do sada pronađeno 87 tela. Brod je prethodno bio u prijateljskoj poseti Indiji.
Napadi i sabotaže utiču i na pomorski saobraćaj. Tanker kod obale Kuvajta prijavio je snažnu eksploziju na boku broda, dok je kapetan primetio malo plovilo koje je napustilo područje odmah nakon detonacije.
U Ormuskom moreuzu, jednom od ključnih energetski strateških prolaza, mornarica Omana spasila je 24 člana posade kontejnerskog broda pogođenog raketama, što pokazuje da sukob utiče na globalne pomorske rute.
Američki Senat je odbio ograničavanje ovlašćenja predsednika Trampa za vojne akcije u Iranu, čime je operacija „Epski bes“ dobila zeleno svetlo da se nastavi bez prepreka. Tramp je pohvalio tok operacija i izjavio da rat napreduje „blago rečeno“ odlično, nagoveštavajući da je spreman da nastavi dok svi ciljevi ne budu ostvareni.
Rastu tenzije širom regiona, od Bliskog istoka do Persijskog zaliva i Indijskog okeana. Sve strane trpe gubitke, dok humanitarne i civilne posledice eskaliraju. S obzirom na kompleksnost sukoba, svet nastavlja da prati razvoj situacije, dok diplomatske i vojne implikacije obećavaju dugoročne posledice u geopolitičkom balansu.
