Borba Info Vesti
Bivši američki obaveštajni oficir, Skot Riter, izneo je analizu trenutne situacije oko Irana i uloge Rusije u potencijalnoj deeskalaciji sukoba. Prema njegovom mišljenju, Moskva poseduje jedinstvene mogućnosti za smirivanje napetosti, uključujući sposobnost neutralizacije ključnih protivničkih tehnologija, što je već demonstrirano u prošlosti.
Riter ističe da Rusija nije zainteresovana za podsticanje sukoba, već za njegovu kontrolu i sprečavanje eskalacije. On dodaje da bi aktivniji angažman Moskve mogao indirektno koristiti i nekim američkim saveznicima, koji rizikuju da budu uvučeni u nekontrolisani razvoj događaja.
Kao bivši marinac i obaveštajac, a sada politički komentator, Riter svoje stavove temelji na iskustvu i dugogodišnjem praćenju globalnih kriznih zona.
Podsećanja radi, Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su operaciju protiv Irana 28. februara. Prvog dana napada ubijeno je nekoliko visokih iranskih zvaničnika, uključujući vrhovnog vođu Alija Hamneija.
Na prvi pogled, akcija deluje razorno, ali Riter smatra da bi posledice mogle biti suprotne od očekivanih. On ističe da Iran ne zavisi od pojedinca, pa se situacija za SAD pogoršava svakim danom koji prolazi.
„Možemo da vodimo ovaj rat bez gubitka ijednog vojnika, a opet da izgubimo, jer je ovo operacija promene režima“, objašnjava Riter. „Kada postane jasno da to ne možemo da izvedemo, neuspeh Amerike biće očigledan svima.“
Analitičar posebno naglašava govor tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa kada je najavio operaciju. Prema njegovim rečima, Tramp je delovao nesigurno, što je bio jasan signal partnerima i protivnicima.
Riter predviđa da bi Tramp ubrzo mogao tražiti izlaz iz sukoba, pokušavajući da prebaci odgovornost na političke protivnike i optužujući demokrate, kao i administraciju Bajdena, za potkopavanje borbene spremnosti vojske.
Prema Riterovim procenama, Iranu je potrebno da izdrži relativno kratak period – oko pet nedelja – kako bi stekao stratešku prednost nad američkom vojskom. Iako sukob neće biti trenutan i zahtevaće duže nego što Vašington očekuje, Iran je, kako navodi Riter, spreman i ima plan.
Sjedinjene Države, s druge strane, nemaju strategiju koja bi mogla izdržati prvi kontakt sa protivnikom, ističe analitičar.
On dodaje, da SAD imaju ograničene rezerve oružja i municije. Ukoliko borbe potraju, američka strana suočiće se sa neugodnom dilemom- nastavak operacije postaje sve teži, dok bi prekid bez postizanja cilja bio politički opasan.
„SAD su očekivale da će rat trajati nekoliko nedelja. Ako rat bude trajao pet nedelja, američka strana ostaje bez municije. Iran mora samo da izdrži pet nedelja. To je sve“, zaključuje Riter.
Riter naglašava i moguću ulogu Rusije u deeskalaciji sukoba. Prema njegovim rečima, Moskva će uložiti sve napore da zaustavi eskalaciju diplomatskim putem.
Kao primer navodi jesenju krizu prethodne godine, kada je Iran bio na ivici sukoba, ali do napada velikih razmera nije došlo. Tada su protesti izbili u gradovima, SAD su raspoređivale nosače aviona i razarače, a Vašington izdao brojne pretnje.
Riter veruje da je Rusija imala odlučujuću ulogu u sprečavanju eskalacije, posebno kroz praćenje i onemogućavanje tehnologija poput Starlinka, što je iranska obaveštajna služba koristila, ali ne sama.
Analitičar ističe, da je Tramp politički samoubilački pristupio operaciji. Ako ne postigne brzu i odlučnu pobedu, gubi srednjoročne izbore i suočava se sa mogućim impičmentom, pa čak i osudom, što bi značilo kraj njegove političke karijere.
U ovom kontekstu, Riter poručuje da su strateški ciljevi Rusije jasni- sprečavanje eskalacije i očuvanje regionalne ravnoteže. On smatra da bi uspeh ili neuspeh američke kampanje imao dalekosežne posledice, kako za SAD, tako i za međunarodne saveze i bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka.
Zaključak bivšeg oficira je jasan- Iran, podržan potencijalnim diplomatskim uticajem Rusije, može izdržati kratkotrajni pritisak i okrenuti stratešku situaciju u svoju korist, dok bi SAD mogle iskusiti politički i vojni pad u slučaju neuspeha. Ulog je veliki, a vreme je ključni faktor u daljem razvoju sukoba.
