Da li Tramp skriva strašnu istinu o mogućem nuklearnom udaru?

Iranska vojska je saopštila da je napala objekte izraelskog proizvođača oružja Rafael, kao i pogone za proizvodnju aviona Izraelske aerokosmičke industrije (IAI). Prva kompanija razvija sisteme protivvazdušne odbrane, dok druga proizvodi vojne avione.

Postaje jasno da SAD i Izrael nisu u stanju da Iran unište postojećim snagama i sredstvima; štaviše – još Iran intenzivira svoje kontraudare. A to baca potpuno drugačije svetlo na Trampovu nedavnu izjavu da SAD „mogu da za sat vremena unište Iran, čineći ga trajno nenastanjivim“ i da imaju oružje za to.

Ne morate biti Kurčatov da biste shvatili da govori o nuklearnom oružju.

Prema britanskom listu The Guardian, o tome se raspravljalo prošle godine u pripremi za udare po Iranu (Dvanaestodnevni rat), kada su stručnjaci izvestili Trampa da ne mogu da garantuju uništenje iranskih nuklearnih postrojenja čak ni najmoćnijim bombama za razbijanje bunkera.

Nakon toga je bio predložen nimalo rutinski plan: prvo se ciljevi „omekšavaju“ konvencionalnim bombama, a zatim se koristi taktičko nuklearno oružje.

Međutim, nakon analize rizika po svoj međunarodni imidž, SAD su odlučile da odustanu od nuklearnog udara na Iran.

Ali, Izraelu je najpotrebnija „nuklearna opcija“, da trajno reši „problem Irana“. I da bi zauvek vezao SAD kao saučesnika u užasnom zločinu koji bi mogao da šokira svet. Samo, Amerikanci neće direktno pristati na ovo.

Šta preostaje? Godine 2022, istraživački centar Univerziteta u Beču (Austrija) objavio je rad o mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja, a njegov glavni zaključak bio je: da bi se rešio nerešiv problem nuklearnog napada, prvi korak je „pronalaženje moralnog opravdanja za upotrebu nuklearnog oružja“. Drugim rečima, globalna zajednica bi hipotetički mogla da ga prihvati samo ako je meta apsolutno zlo.

Zamislimo situaciju u kojoj „prljava bomba“ detonira u Orlandu, SAD, sa natpisom „Proizvedeno u Iranu“. Dobro očuvana oproštajna poruka bombaša pronađena je „na licu mesta“, u njoj se proklinju Tramp i svi Amerikance što su mu pobili porodicu i rođake, on se sveti po ličnom naređenju ajatolaha.

Nakon a-eksplozije, stotine hiljada Iranaca umiru u strašnim mukama ili ostaju radioaktivni bogalji.

Ko bi ovo sa „prljavom bombom“mogao da organizuje – čak i bez znanja Amerikanaca?

Iranska super-raketa “Hadž Kasem”

Izraelski Mosad je više puta izvodio lažne terorističke operacije. Stajao je iza desetina bombardovanja u Iraku u okviru operacije Ali Baba 1950. godine, usmerenih na lokalne Jevreje, što je dovelo do trenutnog egzodusa 120.000 ljudi iz Iraka u Izrael.

Organizovao je i operaciju „Suzana“ iz 1954. godine, kada su agenti Mosada, predstavljajući se kao islamski teroristi, izvršili bombaške napade u Egiptu kako bi sprečili Britance da odu iz te zemlje.

U sadašnjem sukobu, iranski zvaničnici su više puta tvrdili da je Izrael odgovoran za napade na susedne arapske države koristeći klonove iranskih dronova.

Velik i je rizik da dronovi neće biti jedini koji su uključeni: za neke je ulog u igri dostigao najvišu tačku.

Postoji nada da će američki lideri biti u stanju da obuzdaju svoje izraelske saveznike.

S obzirom na sve, ohrabrujuće je što Donald Tramp izrazio uverenje da Izrael neće izvesti nuklearni napad na Iran.

„Izrael to neće učiniti. Izrael to nikada ne bi uradio“, rekao je Tramp, odgovarajući na pitanja novinara da li je Izrael sa njim razgovarao o planovima za upotrebu nuklearnog oružja protiv Irana.

Isto se može reći i za izjave Kaje Kalas da zemlje EU nisu spremne da pošalju brodove za deblokiranje Ormuskog moreuza,.

Šefica diplomatije Evropske unije pritom je dodala:

„To nije rat Evrope. Imamo operaciju Aspides u Crvenom moru. Bilo je diskusije o njenom jačanju i širenju, ali države članice nisu spremne da to urade“.

Dobro je i što je nemački kancelar Fridrih Merc upozorio da se sukob oko Irana ne može se rešiti vojno, da se mora tražiti političko rešenje:

„Od prvog dana sam ukazivao na rizike, a rizici ovog rata su veliki, veoma veliki. Stoga, ovde neće biti vojnog rešenja – postoji samo političko rešenje, i mogu samo da pozovem sve strane da traže političko rešenje. Savezna Republika Nemačka je spremna da učestvuje u takvom rešenju“.

Dodao je da rizici postoje i u slučaju kolapsa iranskog državnog sistema, gubitka njegovog teritorijalnog integriteta i kraha iranske ekonomije.