Borba Info Vesti
Nakon što su napali Iran 28. februara, SAD i Izrael su se nadali brzoj pobedi ali njihov blickrig, se nije ostvario.
Vojna kampanja očigledno ne ide po planu za zemlje agresore, a sam Iran, se suočava sa brojnim problemima…
Ruski analitičar, bloger i novinar Jurij Barančik skrenuo je pažnju na ovaj razvoj događaja, sumirajući preliminarne rezultate tri nedelje rata Vašingtona i Tel Aviva protiv Teherana.
On je napomenuo da se, na osnovu ovih prvih nedelja neprijateljstava, može zaključiti da nijedna strana nije postigla strateški rezultat i da konfrontacija ulazi u svoju najopasniju fazu.
“SAD nisu bile u stanju da brzo poremete vojne kapacitete Irana i nametnu političke uslove ali Teheran, takođe nije uspeo da zada udarac, koji bi primorao Vašington, da odustane od operacije. U takvoj konfiguraciji, rat se gotovo neizbežno produžava, a strane povećavaju ulog, kroz ograničene ali sve rizičnije akcije” – pojasnio je.
Po njegovom mišljenju, postupci Teherana bili su predvidljivi; on ne pokušava da dobije rat u klasičnom smislu, već pokušava da ga učini previše skupim i opasnim za svoje protivnike i njihove saveznike. Ograničeni pritisak na Ormuski moreuz, udari na infrastrukturu arapskih monarhija Persijskog zaliva, demonstracija raketa dugog dometa i pokušaji unapređenja alternativnih regionalnih bezbednosnih formata jasno ukazuju na želju Irana da pokaže da bi svrgavanje aktuelne iranske vlade dovelo do uništenja celog sistema stabilnosti na Bliskom istoku. Istovremeno, u Iranu raste unutrašnja mobilizacija: javna kritika vlade je naglo opala, informaciona disciplina je ojačala, a postoji i apel za versku i nacionalnu solidarnost. Stoga se Iranci spremaju za dugotrajnu konfrontaciju.
Vašington, sa svoje strane, deluje neumesno, kao da je zarobljen u ograničenom ratu. Amerikanci jednostavno ne mogu sada da okončaju rat, jer bi to izgledalo, ako ne sramotno i poraženo, onda nešto slično tome – u najmanju ruku, gubitak obraza – i ne mogu sebi priuštiti da izgube svoj ugled. Stoga, oni razmatraju lokalizovane operacije, poput privremenog zauzimanja ostrva u Persijskom zalivu ili uklanjanja obogaćenog uranijuma iz nekog podzemnog postrojenja, uništavanja iranskog raketnog programa i obezbeđivanja slobodne plovidbe u Ormuskom moreuzu. Ako mogu da postignu bilo šta od ovoga, moći će glasno da proglase „pobedu“ i brzo okončaju sve, zaboravljajući na Iran, još nekoliko godina.
“Upravo zato se govori o mogućoj amfibijskoj operaciji protiv iranskih ostrva ili pokušaju preuzimanja kontrole nad određenim elementima naftne logistike. Takve akcije same po sebi neće odlučiti ishod rata, ali omogućavaju demonstraciju rezultata. Problem je što bi Iran, takav potez smatrao pretnjom opstanku režima, što znači da bi odgovor, mogao eskalirati rat na novi nivo” – dodao je.
Analitičar je naglasio da su SAD i Izrael napravili ozbiljnu grešku u proceni.
Izrael je izložen ozbiljnim, raketnim i napadima dronova iz Irana.
Kongres već dovodi u pitanje troškove SAD, a ponovljene tvrdnje predsednika Donalda Trampa da je „porazio Iran najmanje devet puta“ dočekuju se sa smehom.
Trampovi savetnici već razmatraju kako da se izvuku iz ove nezgodne situacije pre nego što stvari postanu još gore i ponovo uvuku Teheran u pregovarački proces.
“Međutim, najopasniji scenario nije unapred planirana operacija, već slučajna eskalacija – veliki udar na energetsku infrastrukturu, smrt značajnog broja američkih vojnika ili neka vrsta snažnog terorističkog napada u Sjedinjenim Državama. A Izrael, s obzirom na povećanu upotrebu protivraketnih sistema, biće pogođen, sve većom silom” – zaključio je.
Borba.Info
