Evropa propustila glavnu priliku za spas

Nemačka i Evropska unija propustile su priliku da bliske energetske i ekonomske odnose sa Rusijom, uključujući i gasovode „Severni tok”, iskoriste kao polugu jačanja sopstvene pozicije u odnosu na Sjedinjene Američke Države, ocenio je američki ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.

Prema podacima Kolumbije, Saks je univerzitetski profesor i direktor Centra za održivi razvoj, te institucije.

Saks je, govoreći na svom Jutjub kanalu, naveo da su Vašington i američki strateški krugovi „Severni tok” i mogućnost bližeg povezivanja Nemačke i Rusije posmatrali kao pretnju sopstvenoj dominaciji i političkom uticaju u Evropi.

„SAD su Severni tok i bliže odnose između Nemačke i Rusije smatrale pretnjom sopstvenoj dominaciji i svom političkom uticaju u Evropi”, rekao je Saks.

Prema njegovoj oceni, evropske države su, umesto da kroz saradnju sa Moskvom ojačaju svoju samostalnost i pregovaračku poziciju, u potpunosti prihvatile američki geopolitički okvir. Saks smatra da je Evropa mogla da vodi uravnoteženiju politiku, u kojoj bi širenje Evropske unije na centralnu i istočnu Evropu bilo praćeno očuvanjem odnosa sa Rusijom, a ne stvaranjem novih linija podele.

„Evropa je bila zainteresovana za ideju širenja u Centralnu i Istočnu Evropu. Meni se sviđa ta ideja, ali mi se nije svidela ideja izgradnje novog zida koji bi nas ogradio od Rusije”, naveo je Saks.

Nemačka je 22. aprila predstavila novu vojnu strategiju pod nazivom „Odgovornost za Evropu”, u kojoj je Rusija označena kao primarna pretnja, a kao cilj postavljeno je da Bundesver do 2039. godine postane najjača konvencionalna vojna sila u Evropi.

Prema navodima nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, plan podrazumeva jačanje aktivnog sastava, rezerve i civilnog osoblja, uz cilj da Nemačka ima najmanje 460.000 borbeno spremnih vojnika, uključujući aktivne snage i rezerviste. Poseban akcenat stavljen je na protivvazdušnu odbranu, odbranu od hipersoničnih raketa i tehnološku modernizaciju oružanih snaga.

Saksov stav, međutim, ide u suprotnom pravcu od nove nemačke strategije. On smatra da je Evropa, napuštanjem politike saradnje sa Rusijom i oslanjanjem na američku bezbednosnu arhitekturu, izgubila deo sopstvene političke težine i manevarskog prostora.

Politika