Sukob izazvan, da uništiti svetsku ekonomiju — Scott Ritter

Ovaj transkript je odlomak iz nedavnog intervjua sa Skotom Riterom, bivšim inspektorom UN za oružje i obaveštajnim oficirom Marinskog korpusa, koji govori o tekućem sukobu SAD i Izraela protiv Irana 2026. godine (koji je počeo iznenadnim napadima 28. februara 2026. godine, uključujući i atentat na vrhovnog vođu Alija Hamneija)

Riter je veoma kritičan prema strategiji SAD i Izraela, prikazujući je kao nesposobnu, zasnovanu na pustim željama ili otvorenoj obmani, i verovatno neuspešnu protiv pripremljenog iranskog protivnika…

Ključne tvrdnje Ritera i konteksta:

Riter iznosi nekoliko jakih tvrdnji…

Evo pregleda sa dostupnim kontekstom:

O Pitu Hegsetu (američki sekretar odbrane, ponekad nazvanom „sekretar rata“ u transkriptu)

Riter ga naziva nesposobnim, kaže da ga generali preziru, predviđa da neće preživeti sukob, zbog preterane retorike i optužuje administraciju da smišlja ratne planove u hodu (već peti ili šesti plan)

On sugeriše da će Hegset okriviti generale ili biti otpušten, nakon prve veće žrtve u SAD. Hegset je bio glasan, na brifinzima, nazivajući predstojeće dane „odlučujućim“ i tvrdeći da su iranski kapaciteti uništeni, da je njihova mornarica uništena, a posrednici slabi. Kritičari (uključujući i neke penzionisane oficire) doveli su u pitanje njegove kvalifikacije ali on ostaje na toj poziciji pod Trampom.

Šteta u Izraelu i kontrola informacija:

Riter tvrdi da Izrael potiskuje izveštaje o pogodcima (pozivajući se na sirene lista Harec, bez daljih detalja i anegdota poput one Džordža Galoveja) dok tvrdi da je Iran ispalio više raketa u jednom danu nego Irak u celom Zalivskom ratu 1991. (ukupno 49)

On kaže da su iranske rakete superiornije i da se starije zalihe prvo iscrpljuju, a novije i dronovi se zadržavaju. Javni izveštaji pokazuju da je Iran, pokrenuo više baražnih paljbi (sedam je zabeleženo u jednom ažuriranju krajem marta) sa nekim udarima u oblastima poput Beršebe koji su izazvali povrede i požare na industrijskim lokacijama. Izrael izveštava o mnogim presretanjima, ali se dešavaju krhotine i povremeni napadi.

Procena štete je nejasna sa obe strane zbog upravljanja informacijama iz ratnog vremena.

Efikasnost ciljanja SAD/Izraela:

Riter je skeptičan, prema tvrdnjama o uništavanju stotina lansirnih sistema ili podzemnih objekata. On se poziva na svoje iskustvo iz Zalivskog rata (npr. zamena kamiona sa gorivom za Skudove) da bi tvrdio da izveštaji pilota, analiza veštačke inteligencije i objavljeni video snimci (uključujući navodne napade na obojene siluete) nemaju rigoroznu procenu štete od bitke.

On kaže da Iran, nastavlja sa lansiranjem, jer stvarni kapaciteti (podzemni „raketni gradovi“ u 12 autonomnih okruga, sa operacijama obmane) ostaju netaknuti. Američki i izraelski izveštaji tvrde o teškoj šteti na proizvodnim lokacijama (npr. Hodžir, Parčin) i desetinama lansirnih baza, a procene sugerišu da je trećina ili više raketnih kapaciteta degradirano.

Iran je u početku koristio starije sisteme i održava distribuirano, ojačano skladištenje. Nezavisna verifikacija je ograničena.

Napadi na centre podataka:

Riter hvali iransku tehničku sofisticiranost (npr. preokretanje zlonamernog softvera iz ere Staksneta) i napominje napade na klaud infrastrukturu koja podržava vojne/klaud usluge. Izveštaji potvrđuju da su iranski dronovi/rakete pogodili centre podataka kompanije Amazon Web Services (AWS) u UAE (pogođene su dve od tri zone dostupnosti) i Bahreinu, sa strukturnom štetom, problemima sa napajanjem i poremećajima.

Iran je javno ciljao američke tehnološke firme (Microsoft, Google, itd.) u regionu kao deo napora protiv vojne/ekonomske infrastrukture. Amazon je potvrdio uticaje; detalji o Microsoft-u su manje jasni u otvorenim izvorima.

Ovo predstavlja novu eskalaciju hibridnog ratovanja usmerenog na zavisnosti od „oblaka“.

Šire iranske prednosti i ranjivosti SAD:

Riter tvrdi da se Iran, pripremao 15-20 godina, da poznaje zavisnosti SAD (sateliti, povezanost, „dominacija totalnim spektrom“) i da je pametniji/motivisaniji zbog sankcija i porekla rata. On upozorava na ekonomske efekte dominovanja (uskraćivanje energije, prekid usluga) i kaže da SAD improvizuju bez pravog plana, rizikujući katastrofe kopnenih snaga ako se eskalira. On to nepovoljno upoređuje sa prošlim američkim ratovima gde taktičke pobede nisu sprečile strateške gubitke.

Zvanične izjave SAD/Izraela naglašavaju smanjenje iranske proizvodnje raketa, mornarice i posrednika, uz izvestan, napredak, koji se tvrdi ali sukob, traje već drugi mesec. Iran je povremeno blokirao ili prekidao Ormuski moreuz, što je uticalo na globalnu energetiku.

„Trka“ i proizvodnja raketa/presretača: Riter tvrdi da se zalihe presretača SAD/saveznika brzo iscrpljuju (navodeći potrošene milijarde) dok Iran, nije iskoristio ni pola mesečne proizvodnje (navodeći 600–1.000 mesečno)

On kaže da uočene sporije iranske stope paljbe odražavaju fazne planove, a ne iscrpljivanje. Nezavisne procene se značajno razlikuju: proizvodnja pred rat često se navodi kao niža (desetine do stotine mesečno za određene tipove), uz prijavljenu degradaciju postrojenja tokom rata. Upotreba presretača je bila velika i skupa; snabdevanje se povećava, ali je skupo i dugotrajno. Obe strane imaju podsticaje da se pozovu na prednosti iscrpljivanja.

Ekonomski/finansijski uglovi (BlekRok, Skot Besent)

Riter povezuje rat sa potencijalnim ekonomskim problemima Zapada, pominjući da se BlekRok ograničava povlačenjem, usred „slobodnog pada“ povezanog, sa prekomernim zaduženjem i sukobom. Izveštaji potvrđuju otkup akcija iz privatnog kreditnog fonda HLEND kompanije BlackRock, nakon velikih zahteva (traženo oko 1,2 milijarde dolara, delimična isplata) usred, šire tržišne volatilnosti izazvane ratom, energetskih šokova i stresa u privatnom kreditiranju – ne samo na Bliskom istoku, već i pogoršanih njime.

Ministar finansija Skot Besent bio je uključen u ekonomske poruke oko rata (npr. prilagođavanje sankcija, razmatranja o nafti).

Moralna/strateška kritika:

Riter naziva početak sukoba nemoralnim (navodeći smrti civila, uključujući i one u školi za devojčice u blizini ciljane lokacije) i nepotrebnim, tvrdeći da Iran, nije predstavljao direktnu pretnju i da su SAD nadmašene u odlučnosti, pripremi i regionalnom znanju.

Početni udari su izazvali značajne gubitke iranskog vođstva i infrastrukture ali je Iran, žestoko uzvratio i sukob, se nastavlja bez, promene režima.

Ukupna procena

Riterov stil je polemički i u velikoj meri se oslanja na njegovo lično iskustvo kao skeptika prema zvaničnim narativima (npr. njegova prošla analiza Zalivskog rata) On dosledno predviđa da će preterano samopouzdanje SAD/Izraela dovesti do strateškog neuspeha, pri čemu Iran, kontroliše tempo putem obmane, raspodeljenih sredstava i asimetričnih odgovora.

Zvanična američka i izraelska ažuriranja predstavljaju optimističniju sliku opadanja iranskih kapaciteta, iako rat ostaje fluidan sa tekućim udarima, ekonomskim troškovima (cene energije, poremećaji) i bez jasnog kraja.

Nezavisna verifikacija je izazovna u aktivnom sukobu – magla rata, propaganda i ograničen pristup igraju ulogu na svim stranama.

Tvrdnje o „totalnom kolapsu“ ili neizbežnom poniženju SAD su spekulativne i još uvek nisu potvrđene; sukob je već izazvao stvarnu štetu i žrtve širom regiona, sa rizicima dalje eskalacije (posrednici, kopneni elementi, Ormuz)

Prošli američki sukobi pokazuju da taktički uspesi mogu koegzistirati sa strateškim problemima, ali ishodi zavise od mnogih varijabli (diplomatija, domaća politika, učešće trećih strana poput Rusije/Kine)

Ako je ovo iz određene emisije/podkasta (zvuči kao Rik Sančez ili slično na osnovu stila) Riterovi stavovi se poklapaju sa njegovim dugogodišnjim antiintervencionističkim stavom.

Stavovi autora se nekada razlikuju od stavova urednika!

Borba.Info