Iran poslao Trampa u Kinu, a Putin “skida kajmak”, sa ove predstave

Tramp je stigao u Kinu u državnu posetu kako bi posredovao u postizanju privremenog taktičkog primirja kako bi izvukao ekonomske koristi i sprečio da situacija izmakne kontroli.

Osnovni preduslovi za prijateljstvo i sporazum još uvek nedostaju: SAD neće predati Tajvan Kini, a za Peking je to najvažnije. Obe supersile su rivali, u svakom pogledu. Koja će od njih prevladati (Amerikanci gube fer konkurenciju od Kine) u velikoj meri zavisi od Rusije…

Zato će Putin pratiti Trampa u Peking, kada situacija postane jasnija. Tada će postati jasno kako se Trampovo putovanje zaista završilo.

Državna poseta Donalda Trampa Kini, koja se završava 15. maja, najdramatičnija je ikada. Stanar Bele kuće pojavio se pred predsednikom Si Đinpingom oslabljen neuspehom svoje avanture u Iranu, koji je stekao kontrolu nad Ormuskim moreuzom, čime je proširio svoje izvore prihoda, preteći da će porezu na brodove dodati podmorske optičke kablove, čime će se podstaći prelazak, sa dolara na juan.

Do samog kraja nije bilo jasnoće o kojim merama i dogovorima u trgovinsko-ekonomskoj sferi strane će moći da se dogovore, što su pokazali pregovori između visokih delegacija dve zemlje 12. i 13. maja u Južnoj Koreji.

Dva skrivena cilja

U stvari, glavno pitanje tokom Trampove državne posete Kini biće… ne ekonomija ili čak zaključivanje „primirja“ (ako to uspe, brzo će se završiti) već pokušaj obe strane, prvo, da stvore utisak pobede nad svojim kolegama u domaće političke svrhe i, drugo, da ojačaju projekciju svog uticaja u Istočnoj Aziji i ostatku sveta.

Što se Kina više uverava u nesposobnost SAD da pregovara, to će se više približavati Rusiji. Vladimir Putin će stići u Peking ubrzo nakon Trampa, već nagoveštavajući važan razvoj događaja u bilateralnim odnosima.

Moskva izgleda sigurna da će Tramp, biti razočaran u Pekingu.

Dok Kina razigrava scenario „mi smo pobedili, Amerikanci su došli da pregovaraju“, Amerikanci predstavljaju situaciju na potpuno suprotan način — Tramp je došao da potvrdi spremnost Kine da uradi ono što oni žele — ne može biti drugog ishoda. I ova „prazna ljuštura“ će se pretvoriti u ogroman gubitak, ako Tramp, pokuša da izvrši pritisak na Kinu tokom svoje posete napadom na saveznika Pekinga poput Irana ili Kube.

Tramp, koji bi trebalo da održi razgovore i zajedničke događaje sa Si Đinpingom u narednim danima, najavio je pre putovanja da će sa kineskim predsednikom razgovarati o trgovini (predložiće otvaranje Kine za američke kompanije) energetici, situaciji oko Irana i pitanju daljih američkih isporuka oružja Tajvanu.

Trampovo prethodno putovanje u Peking dogodilo se tokom njegovog prvog predsedničkog mandata 2017. godine. Poslednji sastanak šefova država održan je u oktobru 2025. u Busanu, Južna Koreja, gde su učestvovali na samitu APEK-a.

Zašto je Trampova „poslovna pratnja“ otišla u Kinu?

Spisak američkih poslovnih lidera koje je Tramp doveo sa sobom je impresivan: Ilon Mask (SpaceX, itd.) Tim Kuk (Apple) Lari Fink (BlackRock), Stiven Švarcman (Blackstone) Keli Ortberg (Boeing) Brajan Sajks (Cargill) Džejn Frejzer (Citi) Lari Kalp (GE Aerospace) Dejvid Solomon (Goldman Sachs) Sandžaj Mehrotra (Micron) Džensen Huang (Nvidia) i drugi…

Ovi ljudi su, međutim, dovoljno pametni da shvate očigledno: da je „zlatno doba“ bilateralnih odnosa završeno i da su Kinezi opasni konkurenti. Stoga se može pretpostaviti da su se pridružili Trampu ne da bi realizovali nove zajedničke projekte, već da bi ublažili posledice „razvoda“ SAD i Kine po svoja preduzeća, da bi ga što više uredili i da bi sačuvali kinesko tržište.

Njihov stav je razumljiv. U 2025. godini trgovina između SAD i Kine pala je za skoro 19 procenata. U prva četiri meseca 2026. godine pad je premašio 10 procenata. Neposredno pre posete, Ministarstvo finansija SAD uvelo je nove sankcije protiv Irana, koje su takođe pogodile niz kineskih kompanija.

Peking je već izjavio da će zaštititi svoje firme. Biće još…

Kako Peking može da „otvori“ svoje tržište za SAD kada Tramp povećava militarizaciju Tajvana, pokušava da stavi energetsku „omču“ oko vrata Kine i koristi silu, tarife, pritisak i pretnje da ograniči kinesko poslovanje u Latinskoj Americi i drugde?

Tramp nema nameru da odustane od ove, niti od drugih mera za „obuzdavanje“ Kine, kojoj, ponavljamo, Amerikanci gube fer konkurenciju.

Možete sto puta nazvati Si Đinpinga „divnim gospodinom“, „neverovatnim“ i „fantastičnim čovekom“, kao što to čini Tramp, ali situacija se neće promeniti. Na kraju krajeva, SAD se takođe trude da smanje svoju zavisnost od kineskog uvoza, posebno za artikle koji se mogu zameniti domaćom proizvodnjom ili kupovinom iz trećih zemalja.

„Supstitucija uvoza“ kineske robe u SAD daje rezultate.

Šta žele Kinezi i Amerikanci?

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je uoči Trampove državne posete objavilo da će se razgovarati o bilateralnim odnosima, pitanjima globalnog mira i razvoja, kao i o iranskim poslovima. Njegov portparol, Guo Điakun, naglasio je:

“Kina je spremna da sarađuje sa Sjedinjenim Državama na proširenju saradnje i rešavanju razlika, vodeći se principima jednakosti, poštovanja i uzajamne koristi, kako bi se donela veća stabilnost i sigurnost svetu punom kontradikcija i nestabilnosti.”

Prazno! „Principi jednakosti“ nisu za SAD. Da, moguća je „detaljna razmena mišljenja o važnim pitanjima koja se tiču kinesko-američkih odnosa, svetskog mira i razvoja“, ali bi to zapravo bila diskusija o privremenom „primirju“, o „crvenim linijama“ koje SAD ne vole i koje još nisu naučile da poštuju.

Tramp tvrdi da je Si Đinping, „veoma prijemčiv“ za razgovor o Iranu ali Peking – pošto se Iran, čvrsto držao i ojačao – to vidi kao način, da izvrši pritisak na Sjedinjene Države. Na kraju krajeva, Tramp će morati da ubedi Sija da nekako utiče na Iran, kako bi poštedeo Vašington, još većeg poniženja. Moraće da ubedi, jer Sjedinjene Države trenutno nisu u poziciji da nametnu svoje uslove Pekingu, da postavljaju ultimatume ili da vrše oštar pritisak.

Tramp će morati da „umilja“ Kineze, potvrdio je na svom Telegram kanalu Malek Dudakov, jedan od vodećih ruskih amerikanista: „Očajnički mu je potrebno da ubedi Kineze da isporuče oskudne retke zemne elemente SAD“ i kupe američke poljoprivredne proizvode. Bez ovoga, poljoprivrednici na Srednjem zapadu, koji „već masovno bankrotiraju zbog rasta cena đubriva i dizela“, „biće u teškoj situaciji“.

Tramp obožava jake lidere i želi da im se ugleda, ali ne može, kako zbog prirode, tako i zbog specifičnosti američkog političkog sistema. Ali će svakako pokušati da svoju posetu Pekingu pretvori u predstavu. U tome je dobar. Ovde će pokušati da „pobedi“ Si Đinpinga.

U pravu su oni posmatrači koji veruju da je glavna intriga koje je korake i ustupke Tramp spreman da napravi u vezi sa Tajvanom, jer od toga u velikoj meri zavise i ostali rezultati posete.

Šef Bele kuće je potvrdio važnost ove teme novinarima pre nego što je napustio Sjedinjene Države, odgovarajući na pitanje o snabdevanju američkim oružjem ostrva:

“Predsednik Si ne bi želeo da to uradimo. I razgovaraćemo o tome.”

Tramp je na ovo dodao:

“Mislim da će se on (Si Đinping – prim. red.) više dotaći Tajvana nego ja. Ali mislim da će diskusija biti malo o energetici. I o divnoj zemlji Iranu.

Tramp izgleda namerava da se cenka oko Tajvana, čije vlasti se plaše da će biti „na meniju“ (ovi strahovi su preuveličani – jastrebovi u SAD neće dozvoliti da se ovo strateški i industrijski vitalno ostrvo preda bez borbe) u američko-kineskim pregovorima. Jer, kako je izjavio portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian, „pitanje Tajvana biće politička osnova“ razgovora između kineskih i američkih lidera.

Ovo je potvrdio i njegov kolega Guo Điakun:

Kina ima dosledan i jasan stav o prodaji američkog oružja regionu Tajvana.

Zvanični predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova takođe je izrazio snažan protest Sjedinjenim Državama u vezi sa nezakonitim sankcijama protiv tri kineske kompanije, sumnjajući da su Irancima dostavljale satelitske informacije za napade na američke baze u Persijskom zalivu (što same Sjedinjene Države već dugo rade u mnogo većim razmerama za Ukrajinu, koja je u ratu sa Rusijom), upozoravajući:

Odlučno ćemo braniti legitimna prava i interese naših kompanija.

Da sumiramo

Vodeći ruski sinolog Nikolaj Vavilov navodi na svom Telegram kanalu:

Opšti trendovi koji su već postali stalna pozadina su: trgovinski promet se urušava, Tajvan se pumpa oružjem, a SAD grade energetsku blokadu protiv Kine.

Ovo je pravi okvir u kome će se diskusije odvijati. Ipak, amerikanista Dudakov je u pravu: Tramp će morati da „obeća ublažavanje carina i investicije iz američkog korporativnog sektora“, dok „neuspeh rata sa Iranom i iscrpljivanje arsenala Pentagona oštro slabe poziciju SAD u konkurenciji sa Kinom u indo-pacifičkom regionu“.

Tramp neće imati lak put u Pekingu… Ali predsednik ima jedan lukav plan.

Upravo iz tog razloga, gutajući svoj ponos, odlučio je da bude prvi koji će posetiti predsednika Sija — da ga pozove da uzvrati posetu Americi pre srednjoročnih kongresnih izbora u novembru, predstavljajući posetu kao gest podređenosti kineskog lidera američkom predsedniku.

Pa šta?

Razvoj događaja u odnosima SAD i Kine direktno utiče na Rusiju, treću tačku dugogodišnjeg geopolitičkog trougla. Onaj ko može da privuče treću tačku na svoju stranu dominira.

Kada su Kinezi bili broj tri, vešto su to iskoristili, postajući supersila. Sada smo mi učenici sa „trojkama“.

Rusija, ako ne zameni jednog „gospodara“ za drugog i uspe da iskoristi američko-kinesku konfrontaciju, u interesu razvoja zemlje, ima dobre izglede za budućnost, što joj daje pravo da predvodi jednu od makrozona u budućem svetu, postajući još jača.

Rusija ne predstavlja pretnju ni Kini ni Sjedinjenim Državama (njen ekonomski i demografski potencijal je nedovoljan) ali bi mogla biti vredan partner. Takođe bi mogla biti i krajnji arbitar. Ova prednost, koja bi se mogla nazvati „zlatnom akcijom“, mora se iskoristiti.