Borba Info Vesti
Britansko Ministarstvo odbrane objavilo je da su u Atlantiku primećene tri ruske podmornice, među kojima se, prema navodima Londona, nalazi i podmornica klase „Akula“, jedna od najvećih na svetu. Kao odgovor na ovu situaciju, Velika Britanija je rasporedila više od 500 vojnika, kao i ratne brodove i izviđačke avione P-8, sa ciljem zaštite svoje podvodne infrastrukture.
Britanski ministar odbrane Džon Hili izjavio je da je Rusija, koristeći globalne tenzije izazvane sukobima na Bliskom istoku, poslala podmornice bliže britanskim vodama. Prema njegovim rečima, podmornice su ostale u arktičkom regionu oko mesec dana, što je izazvalo zabrinutost u Londonu.
Hili smatra da je Moskva planirala izvođenje „tajne operacije“, koja bi mogla da ugrozi ključnu infrastrukturu, uključujući podmorske kablove i gasovode. Kako bi se predupredili potencijalni rizici, britanske snage su pojačale prisustvo u regionu i aktivno pratile kretanje ruskih podmornica.
„Vidimo vas, vidimo vaše aktivnosti u blizini naših kablova i cevovoda, i trebalo bi da znate da će svaki pokušaj da ih oštetite imati ozbiljne posledice“, poručio je Hili, obraćajući se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Prema izveštaju agencije Rojters, među uočenim plovilima nalazila se i podmornica Projekta 941 „Akula“. Ova podmornica je dugačka oko 26 metara, što odgovara visini devetospratne zgrade, i ranije je bila upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća podmornica na svetu.
Podmornice klase „Akula“ razvijene su tokom sovjetskog perioda i namenjene su za borbene patrole u arktičkim uslovima. Njihova pojava u vreme Hladnog rata izazivala je značajnu zabrinutost u NATO savezu, pre svega zbog njihove veličine i strateških kapaciteta.
Kapetan-poručnik Dmitrij Krasnov je još 2019. godine izjavio za TASS da su Sjedinjene Američke Države bile posebno zainteresovane za uklanjanje ovih podmornica iz operativne upotrebe. „Jedna podmornica može da kontroliše polovinu sveta“, rekao je tada Krasnov, ukazujući na njihov strateški značaj.
Ipak, uprkos tvrdnjama britanske strane, ostaje nejasno da li su ruske podmornice zaista bile uključene u bilo kakvu ofanzivnu ili subverzivnu operaciju. Kremlj se nije zvanično oglašavao povodom ovih optužbi, a britanske vlasti nisu iznele konkretne dokaze koji bi potvrdili tvrdnje o planiranoj sabotaži.
U tom kontekstu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je naglasio da Rusija teži razvoju obostrano korisnih odnosa sa evropskim zemljama, ali da inicijative za dijalog često izostaju sa zapadne strane.
Istovremeno, odnosi između Rusije i NATO-a ostaju opterećeni brojnim tenzijama. Zapadne zemlje su u više navrata zadržavale ruske tankere, što je, prema navodima iz Moskve, primoralo Rusiju da poveća vojno prisustvo u cilju njihove zaštite.
U takvim okolnostima, raspoređivanje mornaričkih snaga tumači se kao odgovor na potencijalne pretnje, ali i kao signal spremnosti na zaštitu sopstvenih interesa. Analitičari upozoravaju da bi svaki incident na moru mogao imati ozbiljne posledice po bezbednost regiona i stabilnost međunarodnih odnosa.
Podmornica „Akula“, iako impresivnih dimenzija, predstavlja samo deo ruskog pomorskog arsenala. Stručnjaci ističu da Rusija raspolaže širokim spektrom vojnih kapaciteta, uključujući i druge sofisticirane podmornice i sisteme naoružanja.
U slučaju dalje eskalacije, upozorava se da bi odgovor Moskve mogao biti snažan i dalekosežan. Zbog toga se situacija u Atlantiku pažljivo prati, dok međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i smanjenje tenzija.
Za sada, uprkos oštrim izjavama i povećanom vojnom prisustvu, nema potvrda o direktnom sukobu, ali događaji ukazuju na nastavak geopolitičkog nadmetanja između velikih sila, koje se sve više prenosi i na pomorski domen.
