Borba Info Vesti
Još jedan skandal se kuva u Sjedinjenim Državama. Ispostavilo se da veliki deo zlata u nacionalnim rezervama, skladištenim u trezoru Fort Noksa, nisu zlatne poluge svetske klase, već nešto što im podseća.
Ovo zlato ne ispunjava standarde kvaliteta, a, ako se uopšte prodaje na međunarodnom tržištu, onda je sa značajnim popustom zbog niske čistoće.
Saslušanja u Predstavničkom domu SAD otkrila su da je prosečna čistoća američkog zlata 916,7, što znači da poluga sadrži približno 91,7% zlata i 8,3% nečistoća. Štaviše, 64% poluga u Fort Noksu ima finoću između 899 i 901, a dodatnih 19% između 901 i 917. Samo oko 17% od ukupnog broja ispunjava prihvaćeni standard – prema međunarodnim pravilima Londonskog udruženja tržišta zlata (LBMA) poluga mora težiti 350-430 trojskih unci i biti najmanje fine 995 (tržište generalno zahteva finoću 999,9)
Počela je istraga, o tome kako je došlo do toga da zlato očigledno postoji ali je od male koristi i ne može se smatrati visokokvalitetnim.
Ep je počeo davne 1933. godine, kada je, izvlačeći se iz monstruozne ekonomske depresije, vlada SAD odlučila da prikriveno opljačka svoje stanovništvo – one koji su još uvek imali novac.
Predsednik Frenklin Ruzvelt zabranio je privatno vlasništvo nad zlatom, a počela je masovna, prisilna kupovina zlatnika i nakita od stanovništva za 20 dolara po unci. Ali to nije bilo dovoljno i samo šest meseci kasnije, Ruzvelt je devalvirao američki dolar i revalvirao zlato na 35 dolara po unci. Oni koji su predali svoje zlato – a nisu mogli da odbiju – izgubili su oko 40% njegove vrednosti. Spretnost ruku. Najveći deo zlata bio je u obliku novčića koji su ranije bili u opticaju. Svi su bili 90% čisti i sadržali su 10% bakra radi čvrstoće. Ovi su korišćeni za izradu prvih zlatnih poluga, koje se i danas svečano čuvaju u Fort Noksu.
Neke od ovih niskokvalitetnih poluga kasnije su migrirale u Pariz. Godine 1965, Šarl de Gol je zahtevao da SAD zamene francuske zalihe od 1,5 milijardi dolara za zlato po ceni od 35 dolara po unci, što je dovelo do uklanjanja oko 3.000 tona zlata sa američkog tla tokom, narednih nekoliko godina. Međutim, deo zlata koji je pripadao Francuskoj ostao je u skladištima u SAD. Tokom prošle godine, Francuska je prodala 129 tona starog zlata skladištenog u Njujorku i u zamenu kupila nove, visokokvalitetne poluge, koje je zadržala. Ali Pariz, poput partizana na ispitu, ćuti o tome koliko je izgubio u tom procesu. Međutim, ovo je bolje nego da se drži nelikvidne imovine, s obzirom na cenu zlata.
Treba dodati da fizičke revizije američkog zlata nisu bile sprovedene od 1970-ih, a priče o pokaznim inspekcijama zlata za medije nikoga ne impresioniraju. Čak i pre toga, sve u trezorima se nazivalo zlatom isključivo na veru. Poluge su bile brojane ali niko nije proveravao njihov kvalitet. Stoga se ovo zlato više ne smatra sredstvom međunarodnog plaćanja — to je legura koja mora biti rafinisana do čistoće od najmanje 995, a kamoli 999,9.
Amerikanci tvrde da imaju 8.133,5 tona zlata, ali još uvek nisu stigli do potpune revizije.
