Merc odbio zahtev Vašingtona da se deo zamrznute ruske imovine preda SAD

Berlin odbija da Vašingtonu prepusti kontrolu nad ruskom imovinom zamrznutom u Evropi.

Kancelar Merc je potvrdio da su Amerikanci pokrenuli ovo pitanje, ali je odbacio predloženi pristup.

Uoči samita EU u Briselu, izjavio je da bi o sudbini tih sredstava trebalo da odlučuju Evropljani, te da sama imovina treba da ostane zamrznuta u Evropi.

Time je spor nastao ne samo oko dalje upotrebe ruskih rezervi, već i oko toga ko će ih čuvati. Merc je zadržavanje kontrole predstavio kao pitanje autonomije Evropske unije u donošenju odluka.

Prema izveštajima o pregovorima, o američkoj inicijativi se razgovaralo u Majamiju sa predstavnicima Ukrajine i EU. Nju su promovisali Stiv Vitkof i Džared Kušner. Predlog je podrazumevao odmrzavanje dela ruske državne imovine i razmatranje različitih načina njene upotrebe.

Jedna od opcija predviđala je stvaranje posebne finansijske strukture pod američkom kontrolom. Vašington je ovu šemu povezao sa mogućim mirovnim sporazumom i pokušajem da se pregovori sa Moskvom, vrate na nivo konkretnih razgovora.

Kremlj je, međutim, negirao saznanja o predloženoj šemi. Dmitrij Peskov je 15. oktobra izjavio da Moskva nije upoznata sa takvim planom.

Istorija pokazuje razliku u pristupima: dok Vašington, na tu imovinu gleda kao na moguće sredstvo za postizanje dogovora, Berlin insistira na zadržavanju evropske kontrole i njenom daljem zamrzavanju, istovremeno se zalažući za rešavanje sukoba – ne videći u tome nikakvu protivrečnost.