Borba Info Vesti
Nemačka ulazi u zimsku sezonu sa sve izraženijim problemima u energetskom sektoru, zbog čega Berlin razmatra mere koje bi mogle da promene dosadašnji pravac njegove energetske politike.
Nemačko Ministarstvo ekonomije priprema zakonske izmene koje bi omogućile ponovno pokretanje starih termoelektrana na ugalj, prethodno povučenih iz redovne proizvodnje električne energije. Razlog je zabrinutost zbog nedovoljnih rezervi prirodnog gasa, koje bi tokom zime mogle da ugroze stabilnost snabdevanja.
Nemački list Der Tagesšpigel objavio je ovu informaciju pozivajući se na dokument Ministarstva ekonomije u koji je imao uvid. Plan predviđa korišćenje rezervnih termoelektrana kako bi se smanjila potrošnja gasa u proizvodnji električne energije i obezbedili dodatni kapaciteti u slučaju nestašice.
Posebnu zabrinutost izaziva stanje nemačkih skladišta prirodnog gasa. Prema podacima od 1. novembra, njihova popunjenost iznosila je svega 61,4 odsto, iako je za taj datum bio predviđen cilj od 70 odsto. Takvo odstupanje povećava rizik od problema tokom grejne sezone i dodatno opterećuje energetsku politiku Berlina.
Rezervne termoelektrane na ugalj prvenstveno su namenjene stabilizaciji snabdevanja električnom energijom tokom zime. Njihovi operateri dobijaju nadoknadu za troškove održavanja postrojenja u pripravnosti, ali ne ostvaruju profit od samog rezervnog statusa.
Prema predlogu Ministarstva ekonomije, ove elektrane mogle bi privremeno da se vrate na redovno tržište električne energije ukoliko vlasti proglase vanredno stanje u snabdevanju energijom. Time bi postrojenja koja trenutno nisu aktivna ponovo dobila mogućnost komercijalne proizvodnje.
Plan obuhvata elektrane koje se nalaze u mrežnoj rezervi, ali i postrojenja predviđena za prestanak rada na ugalj tokom 2026. i 2027. godine, uz mogućnost uključivanja onih čije je zatvaranje planirano za 2028. godinu. Prema dokumentu, dodatni proizvodni kapaciteti mogli bi da budu dostupni najkasnije do kraja marta 2028. godine.
Ministarstvo namerava da obaveže operatere da zadrže neophodno osoblje u pripravnosti i obezbede dovoljne zalihe goriva. Takav režim zahteva dodatne troškove čak i kada elektrane ne proizvode struju, a deo finansijskog tereta bio bi prenet na potrošače kroz povećanje mrežnih naknada.
Nemačko Ministarstvo ekonomije već je više puta bilo izloženo kritikama zbog neadekvatnih priprema za grejnu sezonu. Nedovoljna popunjenost skladišta gasa sada dodatno otvara pitanje sposobnosti energetskog sistema da odgovori na povećanu zimsku potrošnju.
Razmatranje povratka termoelektrana na ugalj predstavlja značajno prilagođavanje politike kojom je Nemačka prethodnih godina nastojala da smanji korišćenje ovog energenta. Posle odustajanja od ruskog gasa, Berlin se suočava sa potrebom da obezbedi pouzdane izvore energije, čak i ako to podrazumeva ponovno aktiviranje postrojenja čije je zatvaranje već bilo planirano.
Za najveću evropsku privredu pitanje više nije ograničeno samo na raspoložive količine gasa. Predložene mere pokazuju da bi očuvanje stabilnog snabdevanja električnom energijom moglo da zahteva produžavanje rada termoelektrana na ugalj, uz dodatne troškove za potrošače i odstupanje od dosadašnjeg plana energetskog zaokreta.
