Koja to moćna ruka ruši pregovore o Kosovu pod okriljem SAD i EU?

Izjava premijera privremenih prištinskih institucija Avdulaha Hotija da će nastaviti kampanju za novim priznanjima i učlanjenjima Kosova u međunarodne organizacije, kao i pokušaj da se pregovori o ekonomskim odnosima predstave kao pitanje ratne odštete pokazuje nameru prištinske strane da odustane od pregovaračkog procesa, ocenio je danas politički analitičar Nemanja Starović.

On je istakao da potez Prištine predstavlja stavljanje “prsta u oko” američkoj administraciji i specijalnom izaslaniku za dijalog Ričardu Grenelu.

On smatra da će efekti takvog ponašanja Prištine imati za posledicu u najmanju ruku novi zastoj u pregovaračkom procesu, ali da će efekti kampanje biti veoma skromni ako ih uopšte bude.

Ukazuje na činjenicu da je od 2015. godine do danas Priština izgubila gotovo sve bitke za učlanjenje u međunarodne organizacije, bilo da je to UNESKO, Interpol ili druge važne međunarodne organizacije, dok je, kako ističe, Beograd bio veoma uspešan u kampanji za otpriznavanje i uspeo da broj država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova smanji na manje od polovine od ukupnog broja članica UN.

On smatra da je Hotijeva najava motivisana činjenicom da maksimalistički postavljena agenda Prištine nije naišla na odobravanje barem dela međunarodne zajednice i da je veoma jasno odbijena od strane zvaničnog Beograda.

Ističe da je veoma bitno to što je Beograd uspeo u prethodnom periodu da izgradi imidž kredibilne, konstruktivne i odgovorne pregovaračke strane koja ne beži od dijaloga i koja ispunjava svoje obaveze i dodaje da upravo takva principijelna i predvidiva politika daje Beogradu mogućnost da zahteva i od svih drugih učesnika u pregovaračkom procesu da se vode istim principima.

To znači, kako kaže, da bi u najmanju ruku Beograd morao da traži jasnu i nedvosmislenu osudu ponašanja Prištine od strane pre svega evropskih posrednika, kao i da se uspostavi podrazumevana odgovornost prištinske strane za sve neželjene posledice koje bi se mogle dogoditi u narednom periodu.

– Kada govorimo o tim merama i inicijativama Prištine možemo videti da su oni već u petak efektivno napustili pregovaracčki proces tako što su odbili da dođu na nastavak razgovora koji je trebalo da bude posvećen upravo ekonomskim pitanjima, a sada ovim novim Hotijevim najavama oni iskazuju jasnu nameru da se i ne vrate za pregovarački sto u budućnosti – navodi Starović.

Ističe da veliku nervozu u Prištini izaziva to što se nisu obistinile najave Hotija i drugih prištinskih zvaničnika da će obnovljeni dijalog brzo rezultirati priznanjem kosovske nezavisnosti od strane Beograda, već u četvrtak kada je dijalog obnovljen ili u narednih nekoliko nedelja.

– Problem sa Hotijevom najavom je u tome što je Beograd godinama unazad predlagao formulu tzv. dvostrukog moratorijuma – da Beograd zaustavi kampanju otpriznavanja, a Priština pokušaje za učlanjenje u međunarodne organizacije i insititucije. Priština je dugo odbijala da prihvati takav džentlmenski aranžman, ali je nedavno pristala, neposredno uoči samita 27. juna na inicijativu specijalnog izaslanika Ričarda Grenela. Do tog sastanka nije došlo, ali ovaj potez Prištine svakao predstavlja prst u oko aktuelnoj američkoj administraciji, Grenelu lično – rekao je Starović.

On je pokušaje Prištine da razgovore o ekonomiji predstavi kao pitanje ratne odštete ocenio kao “apsolutno besmislene” i istakao da ne postoji nikakav osnov po kojem bi se moglo razgovarati o takvim zahtevima.

Objasnio je da, izuzimajući period NATO agresije, sukob na KiM 1998. i 1999. godine suštinski nije imao karakter međunarodnog oružanog sukoba, nego iskljčivo obračuna snaga bezbednosti Srbije sa, separatističkom gerilom iz terorističke OVK.

Prema njegovim rečima, takav pokušaj predstavlja još jedan manevar kojim Priština s jedne strane pokazuje svoje lice, ali suštinski govori o odnosu prema inicijativi Ričarda Grenela koja je prevashodno bila bazirana na unapređenju ekonomsksaradnje Beograda i Prištine.

Ukazao je na to da su i evropski posrednici temu ekonomske saradnje kandidovali kao jednu od prvih o kojima će se razgovarati u okviru obnovljenog briselskog procesa.

– Odavno je jasno da Prištini nije stalo do ekonomije i ekonomskog razvoja jer da nije tako ne bi više od godinu i po dana držali režim taksi od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH, koje nisu samo drastično pogodile privrednike iz centralne Srbije već i sve građane na Kosovu i Metohiji – ističe Starović.

(Tanjug)

Check Also

KEDMI: Rusija će morati da se obračuna sa Turskom

Vojni i geopolitički  ekspert – bivši šef izraelske specijalne službe Nativ Jakov Kedmi – ocenio …