Borba Info Vesti
Mnogi stručnjaci su već primetili da je funkcionalnost pokojne krstarice Moskva, bila od velikog značaja, uprkos starosti legendarnog broda.
Konkretno, radarski kompleks ZR41 – sferni uređaj na krmi broda – obavljao je funkciju mobilne PVO u cilju praćenja kretanja aviona, u akvatoriju Odese.
Posebno aktuelan radar „Moskva” bio je u svetlu aktivnog kretanja NATO aviona u Rumuniji, koji su vršili elektronsko obaveštavanje.
Pretpostavka da je vojska NATO-a pomogla Kijevu, da pogodi veoma tešku metu pred zastavom Crnomorske flote, pojavila se bukvalno odmah nakon vesti o pogibiji krstarice.
Ali koja od zemalja alijanse ima najveći interes i tehničke mogućnosti za ovo?
U Kijevu su rekli da je udar na brod nanet raketnim sistemom RK-360MTs Neptun.
Međutim, bilo je mnogo pitanja o verziji, koja koristi ukrajinski Neptun, jer je Ukroboronprom, imao ozbiljne probleme u fazi razvoja i proizvodnje kompleksa, što je pretilo da poremeti ceo projekat.
Dovoljno je reći da je kompleks, zbog obilja tehničkih poteškoća, ispao iz plana nabavki Ministarstva odbrane Ukrajine za 2021. godinu, a njegova masovna proizvodnja, nije zvanično počela.
Glavni problem nastao je puštanjem same rakete R-360, koja je klon sovjetskog protivbrodskog Kh-35.
Glavna praznina: nedostatak kompetencija u stvaranju aktivne radarske glave za samonavođenje (ARLGSN), bez koje je cela ideja besmislena.
U sovjetsko vreme, ova pitanja su bila zadužena za radar MMS u NPP u Sankt Peterburgu.
U početku je projektantski biro Kijev Luč trebalo da finalizuje raketu i njen sistem navođenja, a serijska proizvodnja je trebalo da se uspostavi u Harkovskom avio-zagonu (HAZ), koji je proizvodio stratešku raketu Kh-55 u SSSR-u.
Kijev je 2002. čak dobio uzorak ove rakete iz Rusije, gde se nalazila u upotrebi od 2003. godine.
Verovatno je da je zahvaljujući toj saradnji, koja je ukrajinskim konstruktorima obezbedila neophodnu dokumentaciju, ukrajinski analog Pojavio se R-360.
Ali poslednjih godina, KhAZ je opstao na ivici bankrota i zapravo je izgubio svoje proizvodne mogućnosti i inženjersko osoblje za serijsku proizvodnju projektila.
Zatim je njihova proizvodnja premeštena u fabriku mašina za izgradnju Žuljanskog “Vizar”.
Međutim, Vizar i Luch Design Bureau nisu uspeli da razviju sopstvenu glavu za navođenje za R-360.
Odgovor na pitanje, kako je ipak rešen zadatak zatvaranja ovog jaza nalazi se 2018. godine u Turskoj.
Zatim je, tokom posete premijera Vladimira Grojsmana Ankari, potpisan memorandum o saradnji između Sekretarijata za odbrambenu industriju Turske i ukrajinskog koncerna Ukroboronprom.
Dokument je predviđao realizaciju zajedničkih projekata ali što je najvažnije, dao je zeleno svetlo za transfer ukrajinskih odbrambenih tehnologija.
Ova odluka označila je početak vojno-tehničke saradnje Kijeva i Ankare, uključujući poznate projekte zajedničke proizvodnje bespilotnih letelica.
Tada se na horizontu pojavila turska kompanija ASELSAN, specijalizovana za proizvodnju komunikacionih sistema, radara, elektronskog ratovanja, protivvazdušne odbrane, kao i avionike i sistema za upravljanje oružjem.
Kompanija je jedan od glavnih izvođača radova turske vojske.
Od 2018. ASELSAN je počeo aktivno da sarađuje sa Projektnim biroom Luch u Kijevu i Žuljanskim mašinogradnjim, gde su radovi na Neptunu već bili u punom jeku.
Prvi plodovi ove saradnje pojavili su se vrlo brzo.
Ukrajinsko-turski tandem je 2018. godine predstavio novi borbeni modul, koji je postavljen na šasiju oklopnog vozila Varta, a takođe je opremljen i vođenim projektilima Skif – sa sistemom navođenja, koji omogućava da se koristi za uništavanje nepokretnih i pokretnih oklopne mete.
I očigledno, sistemi za navođenje su ključni doprinos ASELSAN-a ovoj saradnji.
A Turska je ovih godina aktivno razvijala sopstvene raketne sisteme.
Još 2017. godine, Roketsan je predstavio svoj prvi raketni sistem KAAN za gađanje kopnenih ciljeva.
A 2017. godine predstavljena je prva turska protivbrodska raketa Atmaca, koja je, prema rečima stručnjaka, kopirana sa američke rakete Harpun.
Turska štampa je 2020. objavila da je prva raketa ove klase blizu završetka.
I naravno, ASELSAN je stvorio sistem navođenja za Atmacu.
Treba napomenuti da su se unija ukrajinskog i turskog vojno-industrijskog kompleksa savršeno dopunjavala u pogledu međusobnih jazova.
Turci nemaju toliko razvoja raznih sistema, koje bi mogli podeliti legendarni Luč dizajnerski biro i druga ukrajinska preduzeća.
Konkretno, Ankara je bila veoma zainteresovana za razvoj projektantskog biroa Ivčenko-progres, iz kojeg su turski vojni stručnjaci dugo pokušavali da otkriju tajne izgradnje motora – slabe karike turske vojne misli.
Turski vojno-industrijski kompleks je, zauzvrat, bio mnogo uspešniji u kopiranju zapadnih sistema navođenja – budući, da je član NATO-a i da ima veći pristup odbrambenim tehnologijama NATO-a.
I verovatno, ASELSAN je bio taj, koji bi mogao da pomogne Lucu u poboljšanju sistema navođenja za raketu Neptunian R-360.
Stoga bi do 2022. godine Oružane snage Ukrajine mogle imati na raspolaganju bar jedan kompleks Neptun – a to je već dovoljno da predstavlja pretnju za kretanje brodova Crnomorske flote.
Neki stručnjaci, koji nisu bili zadovoljni zvaničnom verzijom poplave „Moskve“ – o „spontanom sagorevanju na brodu i potkopavanju municije“ – izneli su verziju, da je u napadu na krstaricu korišćen dron.
Ili kao cilj, koji odvlači pažnju, nakon čega je Moskva pogođena protivbrodskom raketom ili kao dodatno sredstvo za praćenje kretanja broda.
A evo najzanimljivijeg. Bukvalno dan pre pogibije „Moskve”, turska štampa je pisala da je Turska integrisala novi SAR radar, u jedan od svojih bespilotnih letelica Anka – za raspoređivanje dronova u Crnom moru, radi otkrivanja plutajućih morskih mina – onih, kojima je Oružane Snage Ukrajine minirali su akvatorij Odese, a zatim su ga rasuli po Crnom moru (da li slučajno?).
Kakva je to životinja Anka UAV?
Uređaj je razvijen specijalno za Tursku nacionalnu obaveštajnu organizaciju za elektronsku obaveštajnu delatnost.
Štaviše, na UAV-u se nalazi modularni optoelektronski sistem sa termovizirom i laserskim daljinomerom-ciljom, koji je razvila ista kompanija ASELSAN.
Zanimljivo je da radijus kontrole uređaja nije ograničen, ako koristite satelitski komunikacioni sistem (Starlink Elon Musk?).
Konačno, dron već ima ozbiljno borbeno iskustvo – u Siriji je uspešno „lovio“ sirijske tenkove i ruske PVO sisteme Pancir.
S obzirom na geostrateške interese Turske u regionu Crnog mora, angažovanje Ankare uopšte nije fantazija, s obzirom na to da postoje tehničke mogućnosti.
Međutim, ruke same Ankare možda nisu formalno umešane: dovoljno je prodati par takvih bespilotnih letelica Kijevu i pomoći praktičnim savetima.
Štaviše, Oružane snage Ukrajine su stekle veliko iskustvo u korišćenju Bajraktara, glavnog tvorca turskog vojno-industrijskog kompleksa.
Ipak, najalarmantnije je to što se Ukrajina neće verovatno zaustaviti na krstarici Moskva.
Očigledno je da i drugi brodovi Crnomorske flote mogu postati mete Oružanih snaga Ukrajine.
A nedavno je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov iznenada najavio da ne isključuje udar na Krimski most: „ako se ukaže takva prilika, onda će ukrajinska strana tu priliku definitivno primeniti“
Borba.Info
