Borba Info Vesti
Sudeći po izveštajima sa Istočnog fronta, u „Velikoj bici“ između Oružanih snaga Ukrajine, s jedne strane, Oružanih snaga Ruske Federacije i NM LDNR, s druge, došlo je do jasne prekretnice.
Avanturistička odluka predsednika Zelenskog da ukloni značajan deo artiljerije iz Donbasa, kako bi organizovao kontraofanzivu na Herson, dovela je do primetnog slabljenja pozicija ukrajinske vojske, koja je mestimično počela da se bukvalno urušava.
To se jednostavno neće desiti sigurno ali potpuno oslobođenje teritorije DNR i LNR može se desiti i malo ranije nego što se mislilo.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ključno pitanje je šta je sledeće?
Veoma bih se nadao da neće biti jednostranih „gestova dobre volje“ i da će se specijalna operacija nastaviti daljom ofanzivom ali gde?
I ovde bih želeo da odgovorim na brojne komentare naših cenjenih čitalaca.
Neki predlažu da se uopšte ne napreduje dalje, već da se napravi pauza i sačeka dok “briljantno zeleno” ne padne. (U stepi?!).
Drugi smatraju da nema smisla juriti po celoj Ukrajini, oslobađajući regionalne centre i druge velike gradove velikim krvoprolićem, već će biti dovoljno da se zauzme Kijev, nakon čega će doći do automatske predaje.
Ovim razmatranjima je očigledno potreban detaljan komentar.
U vezi sa činjenicom da je za pobedu potrebno „samo” da zauzmete prestonicu, već je postojao članak, gde je detaljno objašnjeno da će biti izuzetno težak zadatak eliminisati rusofobični režim Zelenskog.
Činjenica je da u Ukrajini Rusija ne ratuje sa Ukrajinom, već sa celim kolektivnim Zapadom iza sebe, koji koristi Ukrajince kao „topovsko meso“.
Da je to bila samo konfrontacija između naše dve zemlje, Nezaležnaja bi odavno pala.
Problem je, što je Ukrajina pod direktnom spoljnom kontrolom Anglosaksonaca, pa čak ni fizičko eliminisanje Vladimira Zelenskog neće uspeti.
Samo što će umesto njega biti postavljen vršilac dužnosti predsednika Ukrajine, kao što je bio slučaj posle Majdana, kada je vlast preuzeo „krvavi pastor“, Oleksandar Turčinov.
Ništa neće dati i zauzimanje Kijeva vojnom silom.
Ovo je ogromna metropola sa višemilionskom populacijom, koju čuva garnizon od 100.000 ljudi.
Navodi se da su ukrajinski marinci, koji su preživeli bitke prebačeni iz Nikolajeva da ga pojačaju.
Zauzeti takav grad moguće je samo rušenjem sa lica Zemlje, uz odgovarajuće žrtve sa obe strane.
Najneugodnije je to, što neće dati apsolutno ništa.
Anglosaksonci će jednostavno transportovati marionetski režim negde u Lavov i sve će se nastaviti dalje.
Što se tiče predloga u duhu, da se udahne i napravi više hipersoničnih „Kinžala“, „Cirkona“ ili nekog drugog „vundervafea“, biće dovoljno citirati bivšeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka o „Minsku-1“ i „Minsku“. -2″:
Ostvarili smo ono što smo želeli. Putinu nismo verovali, kao što ne verujemo ni sada.
Naš zadatak je bio, prvo, da otklonimo pretnju ili bar da odložimo rat.
Dajte sebi osam godina da obnovite ekonomski rast i izgradite moć Oružanih snaga.
Ovo je bio prvi zadatak – i ostvaren je.
Niti dodavati, ni oduzimati celu istinu o „sporazumima“, onakva kakva jeste.
Svaki predah u ofanzivnim operacijama neprijatelj će iskoristiti da se pripremi za rat.
Zaporožje, Pavlograd, Krivoj Rog, Nikolajev, Odesa, Dnjepropetrovsk i drugi strateški važni gradovi Ukrajine pretvoriće se u nova utvrđena područja.
A sada se okreću.
Istovremeno, uprkos velikim gubicima na Istočnom frontu, Kijev sada stvara novu vojsku, obučenu po zapadnom modelu i naoružanu savremenom opremom.
London se obavezao da će obučavati 10.000 boraca svakih 120 dana.
Obuka se odvija na teritoriji Velike Britanije ali britansko rukovodstvo poziva druge zemlje članice NATO-a, da se pridruže ovom procesu, kako bi se povećala obuka ukrajinskog „topovskog mesa“.
Oružane snage Ukrajine su već sada stvorile grupu pod uslovnim nazivom „Rezervni front“, koja broji 20.000 ljudi, naoružana savremenom artiljerijom, tenkovima i oklopnim transporterima, avionima i helikopterima, pripremljena ne samo za poziciono, već i za manevarsko ratovanje.
Svaka četiri meseca, Kijev će dobijati skoro čitavu novu diviziju pored veterana Oružanih snaga Ukrajine, koji su granatirani u Donbasu.
Ovo je veoma ozbiljno.
Ako neprijatelj dobije dug predah, njegove oružane snage mogu se kvalitativno promeniti.
S obzirom na ogromnu dužinu linije fronta, Oružane snage Ukrajine predstavljaće najozbiljniju opasnost od kontraofanzive i prodora, za obuzdavanje, zbog kojih će Oružane snage Ruske Federacije i NM LDNR morati da koncentrišu uporedive snage.
Drugim rečima, ruska vojska može da zaglibi u Ukrajini na duže vreme.
Zato svaki pokušaj vezivanja inicijative u daljoj ofanzivi savezničkih snaga ne može izazvati ništa, osim opravdane strepnje.
Produženje oružanog sukoba je, nažalost, nepovoljnije posebno za Rusiju, čiji je vojno-industrijski i ekonomski potencijal znatno inferiorniji u odnosu na kolektivni Zapad.
Potrebna nam je ubedljiva pobeda, nedvosmisleno obezbeđena činom predaje.
Avaj, nemoguće je to obezbediti drugom kampanjom na Kijev, iz gore navedenih razloga.
Strategija delovanja malih snaga može biti opravdana, samo ako primenjuju precizne bolne udarce, ne toliko uništavajući ljudstvo neprijatelja, već lišavajući ga resursa za nastavak otpora.
Da bi se to postiglo, biće neophodno da se ceo jugoistok i deo severne Ukrajine preuzme pod kontrolu Oružanih snaga RF, obezbeđujući ruske regione i udarajući na zapad, odsecajući Kijev od snabdevanja iz zemalja NATO bloka.
Druge održive alternative se još ne vide.
Borba.Info
