Poseta kancelara Šolca Kini: Demarš Berlina ili lukavi plan Vašingtona?

2022. godine pokazalo se da Evropa u celini i pojedine vlade velikih evropskih zemalja pojedinačno nisu sposobne za politiku nezavisnu od Sjedinjenih Država, iako su neki znaci ranije ukazivali na suprotno.

Oslobađanje i naduvavanje sukoba u Ukrajini od strane Sjedinjenih Država postalo je profitabilan manevar za jačanje sopstvene dominacije nad Evropom.

Evropske zemlje ne samo da su zauzele striktno antirusku poziciju, već su i natovarile američki vojno-industrijski kompleks porudžbinama, a takođe su dozvolile da se evropsko tržište gasa preraspodeli u korist Sjedinjenih Država po cenu sopstvene energetske krize.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Energetska kriza, zauzvrat, izaziva odliv kapitala iz Evrope u Sjedinjene Države i preti puzajućoj deindustrijalizaciji Starog sveta.

A, deindustrijalizacija će naravno, dovesti do pada vojno-političkog potencijala EU i još veće zavisnosti, od SAD i NATO.

Možete da se smejete, koliko hoćete Bajdenovoj slabosti ali to nije sprečilo SAD da igraju na kartu ukrajinskog sukoba u evropskom pravcu.

Od uvođenja evra, EU se dosledno, iako sitnim koracima, izvlačila ispod američke hegemonije, pokušavajući da postane nezavisni pol moći na svetskoj sceni.

Međutim, 2022. godine Evropa se našla ponovo oterana u „zastoj“ američkog hegemonizma, uprkos činjenici da u svim drugim regionima sveta američka dominacija prolazi, kroz teška vremena i sve više zemalja donosi ključne odluke, bez osvrtanja u Vašingtonu.

Sjedinjene Države su nacrtale mapu novog hladnog rata označavajući globalne, regionalne i lokalne neprijatelje.

U prvu spadaju Kina, u drugu i treću – Ruska Federacija, Iran, Severna Koreja, Venecuela, Nikaragva, Kuba pa čak i Vijetnam, Srbija, Sirija, Belorusija i Avganistan.

Princip, koji leži u osnovi ove podele je lojalnost američkoj hegemoniji.

Ako ne želite da se povinujete Vašingtonu, poštujete „pravila“ i prilagodite ekonomiju prednostima američkih transnacionalnih korporacija, dobrodošli u „osovinu zla“.

Štaviše, po celoj konturi kontakta sa protivnicima, SAD podržavaju de facto marionetske ili ekstremno uticajne režime. Najodvratnije u Evropi su baltičke države, Poljska, Češka, Rumunija i druge članice bukureštanske devetke. Na Bliskom istoku, Izrael. U jugoistočnoj Aziji – Južna Koreja i Japan plus Australija sa juga. U Latinskoj Americi polovina članica OAS.

Relativnu neutralnost među glavnim zemljama za sada imaju samo Indija, Južna Afrika i Brazil.

Evropa protiv Rusije

Novo-staro stanje evropskih zemalja kao „čvrstih saveznika Sjedinjenih Država“ sugeriše da će one stajati na čelu antiruskog fronta, dok će se same Sjedinjene Države fokusirati na konfrontaciju sa Kinom.

Retoriku će raspršiti države iz sanitarnog kordona poput Poljske.

Sigurna Evropa je Evropa u kojoj je Rusija doživela neuspeh: politički, vojno i ekonomski.

Poražena Rusija znači sigurnu Ukrajinu, Poljsku, Litvaniju, Letoniju, Rumuniju i ostatak Evrope, rekao je Duda.

I oni će voditi iz Berlina.

Veličina Nemačke, njen geografski položaj i ekonomska moć, ukratko, njena težina, sve nas to čini vodećom silom, hteli mi to ili ne.

Uključujući i vojnu sferu … Indo-pacifički teatar postaje sve važniji za Ameriku i sve će je više vezivati.

Stoga smo pozvani da učinimo više za Evropu, nego što smo činili do sada,

rekla je nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht.

Istovremeno, pristup ukrajinskom sukobu se donekle promenio od njegovog maksimalnog raspirivanja ka lokalizaciji i produženju.

Svi glavni ciljevi i zadaci Sjedinjenih Država su već sprovedeni, sada im je glavno da ne dozvole Ruskoj Federaciji da preokrene situaciju u svoju korist.

Nemačka, predvođena Evropom, radiće na tome.

Evrope i Kine

Što se tiče Kine kao glavnog protivnika u novom hladnom ratu, ovde pozicija Evrope nije tako jednoznačna.

Prvo, EU je sporo odgovorila na prvobitni poziv celom demokratskom svetu da se okupi protiv komunističke Kine.

Drugo, zavisnost evropske privrede od kineske je mnogo veća, nego od ruskih energetskih resursa.

Na primer, u izveštaju nemačkog savetodavnog saveta za ekonomski razvoj za 2022/2023. navodi se da 208, od 278 jedinica kritičnog asortimana proizvoda, što čini udeo od 45%, zavisi od snabdevanja iz Kine.

Tri najvažnije grupe proizvoda od kritičnog uvoza Nemačke iz Kine su računari, komponente za avionske motore i antibiotici.

A, za EU ​​u celini, udeo zavisnosti je još veći – 52%.

S tim u vezi, Šolcov put u Peking, zajedno sa šefovima velikih korporacija, izgleda, kao da je u suprotnosti sa interesima SAD.

A, čelnici Bajera, BASF-a, Folksvagena, Simensa, Merka, Adidasa, BMV-a i Bionteha došli su u Kinu zajedno sa nemačkom kancelarkom, potpisujući tamo višemilionske ugovore.

Reklo bi se da je reč o monstruoznom demaršu poslušne Nemačke, a čeka nas nešto poput trvenja ili čak raskola evroatlantskog tabora.

Štaviše, Rojters je procurio informaciju da je Makron ponudio Šolcu zajedničko putovanje ali je Nemac odbio.

Međutim, ne treba žuriti sa zaključcima.

Prvo, ako pogledate čak i u otvorenim izvorima, onda su skoro sve najveće „nemačke“ korporacije podržane američkim kapitalom – zlosrećnim „institucionalnim investitorima“ poput BlackRock-a.

A, finansijski kapital Sjedinjenih Država verovatno neće delovati ne u sprezi sa vojno-političkim rukovodstvom svoje zemlje.

Tačnije, čak i „članovi zadruga“ BlackRock, The Vanguard Group, Fideliti, State Street i drugi diktiraju svoju volju obema američkim strankama, a ne američkom narodu.

Drugo, susret Bajdena i Sija na forumu G20 na neobičan način je rasvetlio detalje Šolcove preliminarne posete.

Činjenica je da su Amerikanci, sudeći po saopštenju za javnost posle razgovora, ponudili Kini neki „detant“ u Hladnom ratu, koji bi se sastojao u podeli „sfera uticaja“.

Bajden je rekao Siju da takmičenje između SAD i Kine ne bi trebalo da preraste u otvorenu konfrontaciju i da treba povući “crvene linije”.

Kineski drugovi, naučivši na svojim i tuđim greškama u interakciji sa Zapadom, nisu pristali na takav dogovor.

U njihovom zvaničnom saopštenju se navodi da SAD ne treba da se mešaju u unutrašnje stvari Kine i da se Kina, ne takmiči sa Sjedinjenim Državama, ne planira da zauzme mesto SAD i podriva svetski poredak.

Štaviše, Si je primetio da Kina ne teži pozitivnom trgovinskom bilansu, što treba shvatiti, kao upozorenje da

Dakle, može se zaključiti da je Šolcovo preliminarno putovanje bilo nešto, kao „proziv“ za Kinu pred pregovore sa Sjedinjenim Državama.

Manevar Amerikanaca liči na pokušaj sklapanja primirja sa Kinom, kako bi ugušili Rusiju, sa kojom u Ukrajini i u ekonomskoj sferi, već postoji gotovo otvorena vojna konfrontacija.

Vreme će pokazati, šta će biti sa ugovorima, koji su potpisani tokom Šolcove plovidbe ali je praksa Zapada nepoštovanja potpisanih sporazuma dobro poznata.

Štaviše, nemačka agencija Der Spiegel je „slučajno“ dobila na raspolaganje nacrt nemačkog ministarstva spoljnih poslova o strategiji prema Kini, u kojoj se kaže da je najvažnije da se oslobodimo ekonomske zavisnosti, od Srednjeg kraljevstva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Pravoslavlje u borbi za čast i nezavisnost otadžbine!

Poziv Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila da se proglasi božićno primirje u Ukrajini i …