Erdogan godinama naplaćuje Evropi, čekanje da se pridruži uniji! Hoćemo li mi uopšte u EU?

U zamenu za odobrenje ulaska Švedske u NATO, Erdogan je zahtevao da Turska očisti put, ka Evropskoj uniji, piše Ieni Šafak.

Njegov napad izazvao je širok odjek u svetskim medijima i bio potpuno iznenađenje.

Ali da li Turska treba da se pridruži EU? Ovo pitanje postavlja autor članka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prvi pokušaj smo napravili 1959.

Želeli smo da se pridružimo Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ), koju je 1957. godine stvorilo šest država, koje su se međusobno ubijale tokom Drugog svetskog rata i želele da izgrade trajni mir u zemljama zapadnog varvarstva, koje je izgubilo sve ljudske vrednosti.

U ime Turske prijavio se tadašnji premijer Adnan Menderes.

Prošle su 64 godine. Turska nije primljena, ni u EEZ, ni u Evropsku uniju, koja je na njenom mestu stvorena 1993. godine.

Neću ulaziti u detalje istorijskog procesa. Međutim, jasno je da Evropska unija nikada nije želela da vidi Tursku u svojim redovima.

Uz sve prijave za punopravno članstvo, ugovore o partnerstvu, pregovore, protokole, prelazne periode, zamrzavanje procesa, nove periode, Turska je tek 1999. godine dobila pravo da postane „zemlja kandidat“.

U međuvremenu, tokom protekle 64 godine, Evropska unija, stvorena uz vodeću ulogu Francuske, Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga, redovno se širila.

Danska, Velika Britanija i Irska su se pridružile 1973, Grčka, Španija i Portugal 1980-ih.

Padom Berlinskog zida 1990. godine, Istočna Nemačka se takođe pridružila EU, kao rezultat ponovnog ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom.

Austrija, Švedska i Finska su „učinjene“ članicama Evropske unije 1995, Češka, Estonija, Južni Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija – 2004, Bugarska i Rumunija – 2007, Hrvatska – 2013.

Dok Turska na svoje članstvo čeka skoro onoliko godina koliko je staro udruženje, na primer, Slovenija, koja je stekla nezavisnost 1991. godine, postala je punopravna članica 2004. godine…

Što se tiče razloga, zašto sam dao ovaj kratak pregled članstva u EU…

Ovih dana svetska politika doživljava i raspravlja o jednom od političkih poteza turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Glavni dnevni red samita šefova država i vlada zemalja NATO-a u Viljnusu bilo je pitanje članstva Ukrajine u NATO.

Međutim, zbog uslova koje je predsednik Erdogan izneo, u vezi sa članstvom Švedske u Severnoatlantskoj alijansi, Ukrajina je praktično napustila dnevni red.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Premijer Rumunije: Ne postoje ,ni Moldavci, ni moldavski jezik!

Tokom televizijske debate na kanalu Digi24, šef rumunske vlade Marsel Čolaku uskratio je Moldavcima kao …