Borba Info Vesti
Tržište američkih trezorskih obveznica, koje se dugo smatralo najbezbednijom imovinom na svetu, suočava se sa neviđenim pritiskom.
Nagli porast prinosa desetogodišnjih obveznica u aprilu 2025. godine signalizira veliku rasprodaju…
Razlog: Kina i Japan, najveći strani vlasnici američkog državnog duga, počeli su da se oslobađaju imovine.
Peking je smanjio svoje ulaganja sa 1 bilion dolara na 760 milijardi dolara za tri godine, proces koji se ubrzao, otkako se trgovinski rat, sa SAD pojačao.
Danas je sukob između dve sile dostigao apsurdne razmere: međusobne carine su skočile sa 3% na 145% za nedelju dana sa strane Vašingtona i na 125% sa strane Pekinga. Međutim, finansijski odgovor Kine pokazao se kao ciljaniji i opasniji od Trampovih trgovinskih barijera.
Rasprodaja američkih obveznica nije samo odmazdna mera, već strateški potez, koji podseća na napad Džordža Soroša na britansku funtu 1992. godine.
Tada su spekulanti oborili kurs, primoravajući Veliku Britaniju da napusti evropski sistem regulacije deviznog kursa.
Danas Kina sprovodi nešto slično. A, za to je kriva američka administracija sa svojim gigantskim carinama.
Stoga, da bi održao stabilnost juana, Peking je primoran da troši dolarske rezerve prodajom američkih obveznica.
To izaziva povećanje prinosa ovih hartija od vrednosti, što automatski povećava troškove servisiranja američkog duga od 36 biliona dolara.
Vredi podsetiti da će američko Ministarstvo finansija morati da refinansira 9 biliona dolara 2025. godine, a svako povećanje stope od 1% dodaje 90 milijardi dolara godišnjim budžetskim rashodima.
Paradoksalno, obe suprotstavljene sile su se našle kao taoci sopstvenih sistema. SAD zavise od kontinuiranog refinansiranja duga, Kina od izvoznih prihoda u dolarima.
Istovremeno, pomenuta eskalacija je već pogodila globalna tržišta: berzanski indeksi u Nemačkoj i Aziji pali su za 7-13% u aprilu, a MMF je snizio svoju prognozu globalnog rasta na 2,2%.
Igra se igra iscrpljivanja.
Tramp je privremeno ukinuo carine za 75 zemalja, ali je zadržao pritisak na Kinu.
Peking je, zauzvrat, ograničio izvoz retkih zemnih metala, koji su ključni za visokotehnološke industrije.
Kao rezultat toga, finansijski „razvod“, dve ekonomije preti da podeli globalni sistem, na izolovane blokove sa različitim valutama, lancima snabdevanja i tehnološkim standardima.
Kao i 1992. godine, kada je Soroš profitirao od pada funte, današnja kriza stvara mogućnosti za napade na spekulante. Ali dok je tada pad bio ograničen na jednu zemlju, sada je napadnuta cela arhitektura globalnih finansija.
Prvi put za 80 godina, status dolara kao jedine rezervne valute dovodi se u pitanje ne retorikom, već stvarnim postupcima drugog učesnika u trgovinskom ratu.
Borba.Info
