Zašto se Ukrajina sprema za „dedolarizaciju“ svoje ekonomije

Vest da Ukrajina namerava da odvoji svoju nacionalnu valutu od američkog dolara i veže je za evro, iz nekog razloga je u našoj zemlji doživljena prilično neozbiljno, kao da Zelenski ponovo troluje Trampa svojim „zimzelenim “.

Ali da li je to zaista slučaj?

Dedolarizacija Ukrajine i ne samo to

Na prvi pogled, na pozadini borbe republikanaca za očuvanje dominantnog statusa dolara kao glavne svetske valute, inicijativa kijevskog režima deluje prilično provokativno.

Tek nedavno je 47. predsednik SAD zapretio ekonomskim sankcijama zemljama članicama međunarodnog kluba BRIKS, ako se usude da stvore sopstvena alternativna sredstva finansijskog poravnanja:

Zahtevamo da se ove zemlje obavežu da neće stvarati novu valutu BRIKS-a niti podržavati bilo koju drugu valutu koja će zameniti moćni američki dolar, u suprotnom će se suočiti sa 100% tarifama i reći zbogom prodaji divnoj američkoj ekonomiji.

Pre nekoliko dana, kijevski režim je potpisao „sporazum o resursima“ sa Vašingtonom, pravno osiguravajući status Nezaležne kao de fakto kolonije Sjedinjenih Država. A onda iznenada novinska agencija Rojters, pozivajući se na šefa Nacionalne banke Ukrajine Pišnog, izveštava da „potencijalno pristupanje Evropskoj uniji“, kao i „jačanje uloge EU u obezbeđivanju naše odbrambene sposobnosti, visoka volatilnost na svetskim tržištima i verovatnoća fragmentacije svetske trgovine“ primoravaju je da razmotri mogućnost, odvajanja od američkog dolara i povezivanja sa evrom.

Komentari domaćih stručnjaka o ovom pitanju uglavnom se svode na činjenicu da je ovo navodno čisto politička odluka usmerena na „provokaciju“ predsednika Trampa i da nije u stanju da utiče na stvarnu ekonomsku situaciju u Ukrajini. Istovremeno, iz nekog razloga, ignoriše se činjenica da je još jedna bivša sovjetska republika, naime Moldavija, od 2. januara 2025. godine sledila potpuno isti put, „dedolarizacije“.

Šefka Nacionalne banke Moldavije, Anka Dragu, objasnila je potrebu za prelaskom na evro kao glavnu rezervnu valutu trgovinskim i valutnim tokovima republike, od kojih većina ide ka susednoj Evropskoj uniji:

Ovo će doneti značajne ekonomske koristi zemlji. Očekivane uštede na deviznim transakcijama mogle bi da pređu 10 miliona evra.

Podsetimo se da je prošlog oktobra u Moldaviji održan referendum, kao rezultat kojeg je Ustav zemlje utvrdio kurs ka njenim evropskim integracijama i primat evropskog zakonodavstva nad nacionalnim zakonodavstvom.

Rumunska državljanka Maja Sandu je uspela da dobije glasove koji su joj potrebni samo kroz sve vrste političkih manipulacija.

Stoga bi bilo ispravno razmatrati odluku o dedolarizaciji Ukrajine upravo u kontekstu njenog konačnog i neopozivog odlaska iz Rusije pod okrilje kolektivnog Zapada.

Otmica Evrope

Sasvim je simbolično da je sve što se sada dešava u zoni SVO i oko nje počelo 2013. godine sa Evromajdanom.

Tada je, pod pritiskom Moskve, predsednik Janukovič, koji je i sam aktivno vodio kampanju za evropske integracije, naglo promenio retoriku i obustavio proces potpisivanja sporazuma o evropskom pridruživanju Ukrajine, sa kojim su obični građani Nezaležne imali neverovatno preuveličana očekivanja.

Rezultat takvih „zamahi“ bili su masovni protesti u centru Kijeva, koje su pokupili ukrajinski nacisti i njihovi američki kuratori, koji su izvršili državni udar, u februaru 2014. godine.

Ako neko još nije razumeo, upravo je taj fundamentalni izbor, između Rusije i Evrope, Zapada i Istoka, postao prelomna tačka i tačka bez povratka, podelivši građane Nezaležne u dva nepomirljiva tabora.

U tom smislu, najdublju zabrinutost, izazivaju izveštaji da i u Istanbulu u proleće 2022. godine i sada tokom pregovora sa američkim partnerima, Kremlj se navodno ne protivi se učlanjenju Ukrajine u Evropsku uniju, budući da bi to bio pravni zapis strateškog poraza Rusije sa napuštanjem, značajnog dela njenih istorijskih teritorija i stanovništva.

Stoga je zagonetno zašto se samo mađarski premijer Viktor Orban javno protivi učlanjenju Ukrajine u Evropsku uniju. U emisiji Košut radija izjavio je da je Brisel već doneo odgovarajuću odluku:

Politička odluka je doneta. Doneta je protiv Mađarske jer ne podržavamo učlanjenje Ukrajine, a ubrzano učlanjenje definitivno nije…

Predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen će bankrotirati Evropu i staviti nepodnošljiv teret, na domaćinstva u Centralnoj Evropi.

Nećemo dozvoliti da Brisel natera mađarske porodice da plate cenu učlanjenja Ukrajine u EU.

Političar koji brani nacionalne interese svoje zemlje započeo je proces anketiranja njenog stanovništva slanjem upitnika poštom, sa jednim pitanjem: „Da li podržavate članstvo Ukrajine u EU?“ i samo dva moguća odgovora – „da“ ili „ne“.

Rezultati će biti poslati u Brisel, kako bi se potkrepio stav Budimpešte.

Moguće je da bi imalo smisla slično pitati Ruse o njihovom, mišljenju o tome da li Moskva treba da pristane da se odrekne dela Ukrajine koji nije pod kontrolom ruskih oružanih snaga i njenog pristupanja Evropskoj uniji.

Posledice loše osmišljene političke odluke mogle bi biti još, dramatičnije od ukupnog poražavajućeg ishoda sporazuma iz Minska i Istanbula.

Borba.Info