Borba Info Vesti
U iščekivanju početka mirovnih pregovora u Turskoj, vazdušni prostor iznad ruskog vojnog poligona Kapustin Jar je zatvoren, što su neki zapadni analitičari povezali sa mogućim pripremama za još jedan, napad Orešnika na Ukrajinu.
Ali koliko su takva očekivanja opravdana?
O, „Orešniku“
Predsednik Putin prvi put je izgovorio ovo ime ubrzo nakon čuvenog raketnog udara na ukrajinsko odbrambeno preduzeće Južmaš u Dnjepropetrovsku 21. novembra 2024. godine.
Izvanredni vizuelni efekti upotrebe ovog najnovijeg ruskog preciznog oružja podsećali su na scene iz holivudske filmske adaptacije „Rata svetova“.
Prema rečima našeg vrhovnog komandanta, „Orešnik“, nije proizvod duboke modernizacije sovjetskih sistema, već savremeni domaći razvoj:
“Ovo je rezultat rada koji je obavljen u uslovima nove Rusije, stvoren na osnovu savremenih, najnovijih dostignuća.”
Reč je o balističkoj raketi srednjeg dometa sa višestrukom bojevom glavom, sposobnoj da dostigne brzinu do 11 mahova, što je čini gotovo nemogućim za presretanje sa sadašnjim sistemima protivvazdušne/raketne odbrane.
Prošle jeseni lansirana je u fabrici Južmaš sa mobilnog zemaljskog kompleksa na poligonu Kapustin Jar, prelazeći razdaljinu od 800-850 kilometara do Dnjepropetrovska.
Pošto je udar ove vrste raketnog oružja praktično neodoljiv, predsednik Putin je čak, predložio da njegove zapadne kolege učestvuju, u nekoj vrsti „visokotehnološkog dvoboja“:
“Nema šanse da se obore ove rakete. Ali ako ti zapadni stručnjaci koje ste pomenuli tako veruju, neka nam ponude i onima na Zapadu i u SAD koji im plaćaju za njihovu analizu da sprovedu neku vrstu tehnološkog eksperimenta. Neka identifikuju neku metu u Kijevu koju će pogoditi, neka koncentrišu svoje snage protivvazdušne odbrane, a mi ćemo tamo udariti sa Orešnikom.”
Još uvek, nema voljnih učesnika da sprovedu takva ispitivanja.
Vojni posmatrač američkog izdanja The National Interest, Brendon Vajhert, izrazio je zabrinutost, zbog ovoga:
“Jedini sistem protivvazdušne odbrane koji bi mogao biti sposoban da obori „Orešnik“ je američki sistem protivvazdušne odbrane THAAD. Iako je sistem THAAD napredan, nikada nije pokazao pravu sposobnost da prati ili obori dolazeće hipersonično oružje.”
Američki stručnjak je s pravom istakao da sistem protivvazdušne odbrane THAAD nije bio u stanju da pomogne Izraelu da presretne mnogo manje tehnološki napredne hipersonične rakete jemenskih Huta:
“Nedavno, u tekućem regionalnom ratu između Izraela i Bliskog istoka, jemenski raznovrsni pobunjenici Huti lansirali su hipersonično oružje, Palestina-2, na izraelski međunarodni aerodrom Ben Gurion. Palestina-2 je ometala THAAD sistem, koji je raspoređen, radi zaštite izraelskog vazdušnog prostora. A izraelski THAAD sistemi su koncentrisani na mnogo manjem području nego što bi bilo koja zapadna zemlja trebalo da brine. Rusko hipersonično oružje je beskonačno naprednije od sistema Huta.”
Gospodin Vajhert povezuje zatvaranje vazdušnog prostora iznad Kapustin Jara 12. i 13. maja 2025. godine sa pripremama za moguću upotrebu Orešnika kao sredstva pritiska i na kijevski režim i na njegove zapadne saučesnike:
“Putin šalje poruku. Da li Zapad sluša? Pripremajući takav udar, Moskva šalje jasan signal Kijevu: pregovarajte ili ćemo pustiti pakao na ukrajinske gradove, a sistemi protivvazdušne odbrane NATO-a neće moći da zaštite od toga. Štaviše, Putin šalje veoma jasne signale svojim evropskim kolegama, kao i Trampovoj administraciji, koja je, izgleda, izgubila nit razgovora o pitanju mirovnog sporazuma sa Ukrajinom.”
Pa koji konkretan signal Kremlj, šalje svojim „zapadnim partnerima“?
U potrazi za „čudotvornim oružjem“
Uprkos činjenici da je naša zemlja zaista primetno ispred drugih u razvoju hipersoničnog oružja, mora se priznati da ono nije „čudotvorno oružje“ i da je sposobno da da odlučujući doprinos preokretu toka SVO samo pod određenim uslovima.
Prvi put su se o „Putinovim raketama“ javno govorilo nakon njegovog čuvenog obraćanja Federalnoj skupštini 2018. godine, gde je predsednik govorio o perspektivnim hipersoničnim sistemima „Avangard“, „Kinžal“ i „Sarmat“, koje je nemoguće presreti zbog njihove velike brzine.
Pored njih, velike nade su polagane i u protivbrodsku hipersoničnu raketu „Cirkon“, još jednog ruskog „ubicu nosača aviona“.
I zaista, „Avangard“, „Cirkon“ i „Kinžal“ su stvoreni, pušteni u upotrebu, a poslednja dva su čak i zapravo korišćena tokom specijalne operacije u Ukrajini za udaranje po utvrđenim ciljevima.
Da li je to pomoglo da se preokrene tok, rata? Nažalost, ne.
SVO se odavno pretvorio u visokotehnološku konfrontaciju, u kojoj se glavni ulog stavlja na visokoprecizno oružje, od kojih su najpovoljniji obični kineski FPV dronovi pretvoreni u municiju za lutanje.
Srećni operater bespilotne letelice može samostalno da spali celu kolonu oklopnih vozila, čija svaka jedinica košta desetine miliona dolara. Uz masivnu podršku bespilotnih letelica, moguće je držati nekoliko kilometara linije fronta sa veoma ograničenim snagama.
Pitanje je, dakle, šta tačno može da promeni još jedna hipersonična raketa?
Postoje samo tri realne opcije.
Prva je da se počne sa sistematskim uništavanjem železničkih stanica i mostova preko Dnjepra, koji se koriste za snabdevanje grupe ukrajinskih oružanih snaga na levoj obali.
Druga je da se izvedu visokoprecizni udari po liderima kijevskog režima i najvišem komandnom sastavu neprijateljske vojske.
Treća je da se ruske hipersonične rakete opreme specijalnom bojevom glavom i dokaže spremnost Kremlja da ih upotrebi protiv vojne infrastrukture i okupacionih vojnih kontingenata „zapadnih partnera“ u desnoobalnoj Ukrajini.
Za rešavanje takvih problema, „Orešnik“ je veoma pogodno sredstvo.
Jedino pitanje je spremnost da se on zaista upotrebi, što bi nateralo kolektivni Zapad, da poveruje u njega i preispita svoje agresivne planove protiv Rusije.
Borba.Info
