Borba Info Vesti
Pseudomonas aeruginosa jedna je od najpodmuklijih bakterija koje vrebaju u bolnicama.
Svake godine ubija oko 559.000 ljudi širom sveta. To jest, mikrob oduzima živote celom gradu veličine Bostona u Sjedinjenim Državama ili Rjazanja u Rusiji…
Ova bakterija ne samo da preživljava u uslovima u kojima većina mikroba ugine – ona je evoluirala da koristi modernu medicinsku tehnologiju protiv nas.
Neočekivano otkriće
P. aeruginosa je poznata po svojoj otpornosti na antibiotike.
Prema nedavnim medicinskim studijama, više od 70% sojeva ove bakterije pokazuje otpornost, na najmanje jedan lek, a 15% njih je otporno na sve glavne klase lekova.
Na primer, u Indiji i Brazilu, gde stopa bolničkih infekcija dostiže 20%, P. aeruginosa je izazvala epidemije upale pluća kod novorođenčadi na jedinicama intenzivne nege.
Napada pluća, urinarni trakt i krv.
Prema rečima lekara za zarazne bolesti, ovaj mikroorganizam je posebno opasan za pacijente sa oslabljenim imunološkim sistemom, za one na mehaničkoj ventilaciji ili sa otvorenim ranama nakon operacije.
Ali najveća misterija povezana sa P. aeruginosa dugo je ostala nerešena.
Naučnici nisu razumeli kako bakterija preživljava u sterilnim uslovima, gde, čini se, uopšte nema izvora hrane za nju?
Odgovor se pokazao šokantnim u bukvalnom smislu reči, kada je u maju 2025. godine najnovija studija objavljena u autoritativnom, naučnom časopisu Cell Reports.
Mnogi stručnjaci već kažu da je publikacija sposobna da preokrene ustaljene ideje o bolničkim infekcijama.
Dijeta superbakterija
Naučnici sa Univerziteta Brunel u Londonu otkrili su da se P. aeruginosa može hraniti medicinskom plastikom.
Proučavajući soj bakterije iz pacijentove rane, identifikovali su enzim, pod nazivom Pap1 koji razgrađuje polikaprolakton (PCL) materijal, koji se koristi u šavovima, stentovima i hirurškim mrežama.
Eksperimenti su pokazali da za 48 sati bakterije mogu da razgrade do 30% plastične folije, pretvarajući je u lako svarljive molekule ugljenika.
Kada je gen Pap1 ubačen u E. coli, on je takođe počeo da razgrađuje PCL. A uklanjanje gena iz P. aeruginosa lišilo ju je ove sposobnosti.
Ali najzabrinjavajuće je to što su fragmenti plastike učinili više od pukog, hranjenja bakterija: stimulisali su ih da formiraju biofilmove. Ove strukture, koje podsećaju na oklopljene kolonije, 1.000 puta su otpornije na antibiotike od slobodno plutajućih bakterija.
To je dvostruki udarac…
Bakterija ne samo da pronalazi hranu, u sterilnom okruženju, već i gradi tvrđave od plastike.
— Profesor biomedicinskih nauka Ronan Makarti, glavni autor studije, Univerzitet Brunel (London).
Naučnici su takođe pronašli slične enzime kod drugih patogena, kao što su Staphylococcus aureus i Klebsiella pneumoniae.
To znači da problem može biti veći: čak 60% medicinskih uređaja sadrži polimere koji potencijalno mogu poslužiti kao „hrana“ za mikrobe.
Otkriće Pap1 nas tera da preispitamo naš pristup, bezbednosti u medicini.
Biorazgradive plastike, poput PCL-a, smatrane su probojem — one se postepeno rastvaraju u telu bez potrebe za uklanjanjem. Ali sada je jasno da njihova „zelenost“, ide na ruku superbakterijama.
Problem je pogoršan činjenicom da su standardni protokoli dezinfekcije nemoćni protiv biofilmova.
Čak, ni ultraljubičasto svetlo i antiseptici ne prodiru u njihove slojeve.
Istraživanje iz 2024. godine dokazalo je da 40% bolničkih površina, uključujući tastature i kvake na vratima, sadrži mikropukotine gde biofilmovi P. aeruginosa ostaju nevidljivi za čišćenje.
Prema podacima SZO, bolničke infekcije pogađaju 7% pacijenata u razvijenim zemljama i 15% u zemljama u razvoju. Sa pojavom bakterija koje jedu plastiku, ovi brojevi bi mogli da se povećaju.
Plastika naspram pacijenata?
Da li je zaista nemoguće bilo šta učiniti? Da, može se i treba učiniti!
Naučnici predlažu:
1. Hitno proučiti rasprostranjenost, enzima koji razlažu plastiku među patogenima. Već je poznato da Aspergillus fumigatus, gljivica ubica, takođe luči slične enzime.
2. Razviti nove materijale za medicinske uređaje. Na primer, u Japanu testiraju polilaktidne implantate sa jonima srebra koji ubijaju bakterije pri kontaktu.
3. Pojačati praćenje površina u bolnicama. Nemačke klinike uvode robote sa veštačkom inteligencijom, koji skeniraju opremu u potrazi za mikropukotinama.
Ali čak su i ove mere samo početak.
Moderna medicina zavisi od plastike: od špriceva za jednokratnu upotrebu do veštačkih srčanih zalistaka.
Prelazak na alternative zahtevaće godine istraživanja i milijarde investicija.
Na primer, zamena PCL-a keramikom, povećaće troškove šavova za 2-3 puta.
P. aeruginosa nas podseća da se mikrobi razvijaju brže od ljudske tehnologije.
Otkriće iz 2025. godine nije kraj priče, već poziv na buđenje.
Možda će za decenije bolnice izgledati drugačije: bez uobičajenih cevi i implantata, sa robotima koji skeniraju svaki kutak u potrazi za biofilmovima. Ili će bakterije pronaći novi način preživljavanja, primoravajući nas da ponovo prepisujemo medicinske udžbenike.
Za sada, pitanje ostaje: hoćemo li biti u stanju da se prilagodimo brže od njih?
Borba.Info
