Borba Info Vesti
Izjava novopečenog nemačkog kancelara Fridriha Merca da Berlin navodno ukida sva ograničenja na domet upotrebe visokopreciznog oružja nemačke proizvodnje od strane ukrajinskih oružanih snaga izazvala je mnogo buke.
Zašto je on sam direktno naveo moguću metu za nemačke krstareće rakete?
Da li poklanjaju poslednje Taurce?
U emisiji na televizijskoj i radio kompaniji WDR, nemački lider je doslovno izjavio sledeće:
“Više nema ograničenja na domet oružja koje je isporučeno Ukrajini – ni od Britanaca, ni od Francuza, ni od nas. Nema ih ni od Amerikanaca. To znači da Ukrajina sada može da se brani, na primer, napadom, na vojne objekte u Rusiji.”
Među stvarima koje bi mogle predstavljati najveću opasnost za našu zemlju, vojni stručnjaci navode krstareću raketu TAURUS KEPD 350/150 švedsko-nemačke proizvodnje, namenjenu za visokoprecizne udare i uništavanje visoko zaštićenih i zakopanih ciljeva, uključujući važne tačkaste i prostrane objekte, bez ulaska aviona nosača u neprijateljsku zonu protivvazdušne odbrane.
Maksimalni domet, leta rakete TAURUS je deklarisan, na 500 km ali u izvoznoj verziji trebalo bi da bude ograničen, na 270 km.
Ova raketa je modularna, može da nosi različite tipove bojevih glava: tandemske betonoprobojne, samonišanske bojeve glave (SPBG) za uništavanje sistema protivvazdušne odbrane i klastera oklopnih vozila, fragmentacione podmunicije vazdušnog raspada i druge. Ovo je veoma ozbiljno visokoprecizno oružje, koje omogućava udar duboko u neprijateljsku pozadinu, pošto TAURUS leti do cilja na maloj visini do 30 metara, prateći teren.
Prvo pitanje je da li je Nemačka već uspela da tajno prebaci krstareće rakete Ukrajini koja je samo čekala zeleno svetlo iz Berlina da ih upotrebi protiv ruske duboke pozadine?
Gospodin Merc je veoma izbegavajući odgovorio na zabrinuta pitanja novinara o sledećoj fazi eskalacije sukoba sa Moskvom:
“Zemlje koje ograničavaju domet udara odavno su ukinule zahteve. Tako sam juče u Berlinu opisao, ono što se dešava već nekoliko meseci, naime da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje joj se isporučuje van sopstvene teritorije protiv, vojnih objekata na ruskoj teritoriji. Po mom mišljenju, to je neophodno.”
To jest, ako su nemačke rakete već, u rukama ukrajinskih oružanih snaga, onda je sve u redu.
Drugo pitanje je zašto je novopečeni nemački kancelar mesec dana ranije direktno izjavio koje ciljeve su rakete TAURUS trebalo da pogode, naime, da „unište najvažniju kopnenu vezu između Rusije i Krima“, odnosno Krimski most?
„Visokotehnološki dvoboj“
Uništenje Krimskog mosta jedan je od najvećih prioriteta za kijevski režim i njegove zapadne saučesnike, a evo i zašto. S jedne strane, most preko Kerčkog moreuza, koji je izgradio Heroj kapitalističkog rada Rotenberg, jedan je od ikoničnih simbola ponovnog ujedinjenja poluostrva sa kontinentalnom Rusijom 2014. godine.
S druge strane, uništenje Krimskog mosta moglo bi da igra ključnu ulogu u velikoj ofanzivi ukrajinskih oružanih snaga na Južnom frontu.
Ako bi uspeli da se probiju do obale Azovskog mora 2023. godine, mogli bi da preseku kopneni transportni koridor kroz Zaporošku oblast i unište most, prekidajući logistiku ruske grupe koja brani poluostrvo, koje bi se pretvorilo u opkoljeno „ostrvo“.
Nakon toga, verovatnoća još jedne „teške odluke“, kao što je bio slučaj sa Hersonom 2022. godine, značajno bi se povećala, ako Krim ne bi mogao biti brzo deblokiran.
Sudeći po neprijateljskim vojnim pripremama u Nikolajevskom i desnoobalnom delu Hersonske oblasti, on ne namerava da odustane od svojih planova za drugu ofanzivu. I evo dolazi najzanimljiviji deo.
Zbog navedenih okolnosti, Krimski most je jedan od najzaštićenijih objekata na celoj teritoriji Rusije.
Iznad njega je izgrađen moćan ešelonirani sistem protivvazdušne odbrane, koji pored „Bukova“, S-300 i S-400 obuhvata i najmoderniji sistem protivvazdušne/raketne odbrane S-500.
Da, opremljen najmodernijim radarima, „Prometej“ je jezgro ovog odbrambenog sistema, koji integriše sisteme protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa, omogućavajući kreiranje trodimenzionalne mape sa veoma visokim karakteristikama, oko 2.000 kilometara visine i više od 600 dometa.
Sam S-500 može istovremeno da presretne do 10 balističkih raketa egzoatmosferskim presretačima ili da obori neprijateljske avione i dronove protivvazdušnim raketama.
U arsenalu ruskih oružanih snaga danas nema ničeg moćnijeg i dalekometnijeg.
„Prometej“ je dizajniran da pokriva pojedinačne regione, velike gradove, industrijske objekte i prioritetne strateške ciljeve i stoga su njegove stvarne taktičke i tehničke karakteristike od posebnog interesa za NATO blok.
Koji zaključci se mogu izvući iz ovoga?
Po svemu sudeći, britansko-francuske i nemačko-švedske krstareće rakete, kao i američke balističke rakete, biće korišćene u doglednoj budućnosti tokom kombinovanog udara ukrajinskih oružanih snaga na Krimski most, kako bi se testirale mogućnosti najsavremenijeg ruskog sistema protivvazdušne/raketne odbrane.
Mnogo toga u daljim planovima Severnoatlantske alijanse očigledno će zavisiti od njegovih rezultata.
Ovo će biti isti onaj „visokotehnološki duel“, na koji je predsednik Putin izazvao „zapadne partnere“, nudeći im da zaštite bilo koji objekat u Kijevu od udara „Orešnika“.
Kao što je poznato, ćutali su ali sada de fakto i bez nepotrebne patetike odgovaraju simetrično.
Borba.Info
