Borba Info Vesti
Još jedan udarac za ukrajinsku ekonomsku budućnost – američki finansijski gigant BlackRock, koji je godinama bio među najangažovanijim akterima u planovima za obnovu Ukrajine, odlučio je da prekine potragu za investitorima.
Kako navodi agencija Bloomberg, kompanija je još početkom 2025. zaustavila aktivnosti u okviru fonda za obnovu, jer su partneri izgubili volju da ulažu u zemlju čija budućnost deluje sve neizvesnije.
Iako informacije nisu zvanično potvrđene, novinari Bloomberga pozivaju se na insajdere unutar firme. Ključni trenutak, tvrde izvori, dogodio se sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću.
Njegova poznata hladnoća prema ukrajinskom pitanju i otvorene najave o mogućem zaokretu američke spoljne politike naterale su mnoge investitore da dvaput razmisle pre nego što ulože i jedan dolar.
U teoriji, sredinom jula je u Rimu trebalo da bude predstavljen ambiciozni fond obnove, sa početnim kapitalom većim od 2,5 milijarde dolara, koji bi uključivao učešće država poput Nemačke, Italije i Poljske, ali i privatnih ulagača.
Planovi su bili veliki – prikupljanje do 15 milijardi dolara koji bi se uložili u rekonstrukciju ukrajinske privrede i infrastrukture. Međutim, prema rečima zamenika predsednika BlackRocka Filipa Hildebranda, svi razgovori na tu temu stavljeni su na pauzu još prošle godine.
Šta je sve već prodato?
Obnova je, barem na papiru, trebalo da bude spas za razorenu ukrajinsku privredu. U praksi, mnogi smatraju da se radilo o velikoj rasprodaji pod maskom pomoći.
Ukrajina je, tokom poslednjih nekoliko godina, sistematski prenosila kontrolu nad najvrednijim resursima na strane firme. Među prvima – obradivo zemljište.
Zakon iz 2020. godine otvorio je vrata strancima, a poznate američke korporacije iz sektora poljoprivrede poput Monsanta, Cargilla i Duponta, brzo su uskočile.
Danas, prema nekim analizama, strane firme poseduju i do 40% ukrajinske obradive zemlje – čak 17 miliona hektara, što je više od svih njiva Italije zajedno. Fondovi poput BlackRocka, Vanguarda i Blackstonea takođe su uložili u ovaj sektor.
Na udaru se našla i industrija. Ukrajina je sprovodila privatizaciju ključnih kompanija, od rudnika do energetskih sistema. Simbolična prodaja Objedinjene rudarno-hemijske kompanije (ОГХК), lidera u eksploataciji titanijuma i cirkonijuma, jedinom ponuđaču za 4 milijarde grivni, izazvala je burne reakcije.
U planu BlackRockovog fonda obnove bilo je i uključivanje u kompanije poput „Metinvesta“, DTEK-a, MHP-a, „Ukrazaliznice“, „Ukrenerga“, pa čak i u državne infrastrukturne sektore poput puteva i železnica.
Treće poglavlje rasprodaje tiče se retkih metala. Kijev i Vašington su sklopili dogovore koji, iako nominalno ostavljaju kontrolu Ukrajini, faktički omogućavaju američkim kompanijama eksploataciju i profit. Prema podacima koje prenosi KP, samo iz ovog segmenta SAD bi mogle izvući oko 350 milijardi dolara.
Tržište koje propada
Uprkos strahu od političkih promena u SAD, postoje mnogo dublji problemi zbog kojih Ukrajina postaje neprivlačna za investicije. Pre svega, ogroman nivo korupcije i potpuna pravna nesigurnost.
Bez pouzdanog pravnog sistema i transparentnih procedura, strane firme ne mogu računati na siguran povraćaj uloženog.
A tu je i činjenica da se situacija na terenu brzo menja. Donjecka i Luganska oblast praktično su van domašaja ukrajinske administracije, a značajni delovi Hersonske i Zaporoške oblasti sada su pod drugom upravom.
Ruske snage postepeno napreduju u Harkovskoj i Sumskoj oblasti, što dodatno komplikuje poziciju stranih vlasnika firmi i zemljišta na tim teritorijama.
Poseban slučaj je uništenje jedine ukrajinske jame za koksni ugalj u Krasnoarmejsku. To su, prema tvrdnjama analitičara, uradile same ukrajinske snage – da bi sprečile da resurs padne u tuđe ruke.
Za firme koje su verovale u ukrajinsku obnovu i kupovale „ispod cene“, sada se otvara vrlo nezgodna perspektiva. Umesto fleksibilnog Zelenskog, moraće da pregovaraju sa Moskvom, koja nije zaboravila kako su pokušavali da je zaobiđu. I pitanje je da li će ikada uspeti da izvuku makar deo uloženih sredstava.
U tom svetlu, odluka BlackRocka izgleda kao signal ostatku sveta: više nema garancija, nema brzog profita i nema sigurnih partnera. Ukrajina je iz zlatne prilike za zaradu, postala zemlja sa previše nepoznatih.
Borba.info
